Певач Милан Станковић растужио је своје бројне фанове када је донео одлуку да се повуче са јавне сцене и посвети се вери и манастиру. Он и данас ради музику, али ван домашаја објектива.
Велика жеља његових фанова и колега је да се врати на сцену с обзиром на његов велики таленат. Тешки животни моменти сигурно су утицали да се окрене Богу.
Фото: В. Данилов
Певач је у четвртој години остао без оца који је убио колегу из пекаре. Он често наглашава да је живот посветио мајци, а неколико пута је за медије говорио и о овом немилом догађају.
- Имао сам само пет месеци, када је мој отац отишао у затвор. Мој отац је због неког дуга убио извесног човека, са којим је радио у пекари. После пет година су нам саопштили да је пао са скеле и погинуо, али ја не верујем у то, мислим да је у питању крвна освета - рекао је Милан својевремено, како преноси Свет.
- Најтеже су ми пала писма, која је слао из затвора. Једном сам их случајно нашао и био сам потпуно изгубљен. Знао сам да га не могу вратити. Мама ме је издржавала и борила се за сестру и мене - говори Станковић.
- Болне приче постају много болније када се о њима говори кроз медије. Овде није реч о мистерији, већ о породичној трагедији која није медијска посластица, него рана. Она никад неће зарасти и најмање што бих могао да тражим јесте да људи не копају по томе - орилао је Милан за "Сторy", који је на помен неразјашњене околности по којима му је отац умро реаговао речима:
- Има ли смисла у нечијој смрти тражити додатни одговор? За мене као дете које је кроз то прошло, сасвим је довољан хендикеп што сам растао без оца и то знају само они који су били у сличној ситуацији. Никада нисам имао намеру да причам о томе, јер је то моја интимна бол. Нећу ни сада да детаљишем на ту тему, не зато што се у њој крије богзна каква мистерија, већ зато што је то напросто много тешко.
Милану није било само тешко због породичне трагедије већ и због тога што је као дечак био жртва вршњачког насиља.
- Што те не убије, то те ојача, бар је тако било у мом случају. Преживео сам све и свашта, па и вршњачко злостављање. Ја сам преживео вређања, цепања ранца, избацивања из друштва и зато истичем да је од добре оцене важније бити добар човек и заштитити слабије. Памтим шести и седми разред основне школе, повлачење у себе, у своју собу и спопствени свет глуме и сцене, где сам могао да будем оно што желим - открио је својевремено Милан.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
