Иако врло популаран, за глумчево име се нису везивали скандали, тако да је сачувао репутацију шмекера, каквим га многе колеге именују.
Ипак, као и многи великани, није имао лак живот.
- Била је 1992. година, а ја сам имао пиштољ у устима. Буквално! Могао сам тада да нестанем. У популарној кафани "Ступица", крај једног позоришта, тада су се окупљали глумци, али и припадници разних кругова, па и полусвета и криминала. Неки примитивни људи, кад је све било сиво, желели су да се сви презивамо на ић. Са Жарком Лаушевићем су то вече хтели да попију пиће, а мене су терали зато што се зовем Ирфан Менсур - почео је своју исповест глумац за "Курир".
Фото: Предраг Митић
Ирфан је морао да оде из Србије, али је успео брзо да добије шведско држављанство, које је потом вратио.
- Једини сам човек који је вратио шведски пасош. Нисам се осећао као политички избеглица, желео сам само да се све смири и да се тај кукољ истреби. Зато сам ову исправу вратио, па са југословенским пасошем отишао прво у Лондон, Копенхаген, затим у Шведску, па назад у Србију.
У Србији је наставио каријеру, али и отпочео емотивну везу, а затим и брак са Срном Ланго.
Фото: АТА имагес
- Желео сам да изградим своју лозу и оставим свој траг и зато сам име свог оца узео за своје презиме (Ирфан се пре презивао Курић). Остављам три човека иза себе, Филипа, Павла и Алексу (Срнин син из првог брака). Алексу делим с његовим оцем. Одгајио сам га од његове друге године. Он му је тата, а ја сам му ћале - рекао је Ирфан.
Менсур је присуствовао и недавно одржаној комеморацији поводом смрти Жарка Лаушевића.
- Немој ко да је сузу пустио, Анита, Бранко, децо, љутиће се Жарко, знам какав је. Сви су већ све рекли и написали, мени није остало ништа, мени су остала само сећања. Да бих се присетио, ја сам направио пушкице, знате оно кад на часу нешто не знаш, или кад хоћеш да се сетиш, или кад на снимању не знаш текст, па направиш пушкице. Ја сам написао све на руци, шта ће мени недостајати? Недостајаће ми наши разговори док је он био у Њујорку, недостајеће ми текстови које ми је слао још недописаних књига са питањем 'шта мислиш?'. И ја сам некада мислио. Недостајаће ми препоруке књига и које ми је он куповао. Недостајаће ми оно што сам ја њему препоручивао и књиге које сам му куповао. Недостајаће ми један поклон који сам добио од њега, неке жуте чарапе - присетио се глумац.
Фото:Алекса Станковић/ Јутјуб принтскрин/Micha micic/
Како је истакао, они су често шетали "заједно" иако је то било преко телефона:
- Недостајаће ми наше шетње... Он упали камеру на свом телефону па шетамо заједно Њујорком, на 3.700 километара далеко, а онда ја сутра или прекоситра упалим камеру, па шетам њега по Београду, а он ми каже: 'Лакше мало, да уживам'. Драги моји, оде Жарко, ја не пристајем на то, јер није фер.
БОНУС ВИДЕО:
