Прошле су три деценије откако је тексашки фотограф Весли Лугинбил угледао северно светло у својој матичној држави. Да би их у пролеће ове године два пута фотографисао.
Посебно интензивна соларна олуја - ерупције које одбацују електрично наелектрисане честице великом брзином далеко од Сунца - довела је до тога да се аурора бореалис види на географским ширинама много јужнијим него обично, у Вирџинији, Аризони и јужној Шпанији.
Лугинбил каже да никада није очекивао да ће на фотографијама током априла приметити више од слабог црвеног сјаја на хоризонту, али док се возио на север, од Амарилла до Тексахома, "цео северни хоризонт је имао сјај". Снимио је невероватно светле боје - плаву, ружичасту, црвену и зелену - ауроре, која му је како сам тврди била практично изнад главе.
Стручњаци кажу да ћемо 2024. највероватније видети још аурора у регионима у којима их нема. То је зато што Сунце достиже врхунац (који се назива "соларни максимум") свог отприлике 11-годишњег циклуса, у ком ће соларна активност бити највећа. Али овај максимум изазива још више узбуђења него иначе, јер је онај током 2014. био најслабији у последњих сто година, каже Марк Миш, научник истраживач у НОАА-ином центру за предвиђање временских прилика у Булдеру, Колораду.
Да ли то значи да ћемо 2024. видети најинтезивније ауроре у последњих 20 година? Ево шта треба да знате.
Како видети северно светло током соларног максимума?
Северна светла се појављују у региону око Земљиног магнетног пола, који се назива "аурорални овал" или "аурорална зона", објашњава Дон Хамптон, научни сарадник на Геофизичком институту Универзитета Аљаске. Али тај регион се помера и флуктуира све време, у зависности од јачине сунчевог ветра и тока наелектрисаних честица из у којима аурорална зона расте или је активнија.
"Када има више енергије, [аурорална зона] постаје дебља и шири се јужније", каже Хамптон. "Не мислим да је превише лудо предвиђање рећи да ће људи на средњем западу и можда чак нижем средњем западу (40. паралела) имати шансе да виде аурору једном или двапут током овог соларног циклуса, али нема гаранција," каже он. У САД, 40. паралела пролази кроз Прово у Јути; Боулдер у Колораду; северни Индијанаполис; и Колумбо у Охају.
Апликације за предвиђање Ауроре као што су НОАА-ин центар за предвиђање времена, Аурора Алертс и Мy Аурора Форецаст & Алертс могу помоћи ловцима када су најбоље шансе да виде северна светла, као и колико јужно ће се аурорални овал проширити након соларне активности. У просеку, ауроре су чешће око мартовске и октобарске равнодневице, каже Магнус Вик, метеоролог са Шведског института за свемирску физику.
Међутим, има ту још тога што се мора узети у обзир када је у питању време и локација - облачно или загађено небо ће отежати или онемогућити уочавање ауроре.
Да бисте избегли светлосно загађење изазвано човеком, размислите о претраживању ДаркСкy.орг за сертификована места са тамним небом, широм света.
Битан је и правац у коме гледате, у зависности од ваше локације у вези са ауроралним овалом. "На Аљасци, уколико имамо велику соларну олују, гледамо изнад глава или према југу", рекао је Хамптон. "На Средњем западу, пронађите поље и погледајте ка северу да би сте је уочили."
Није свако посматрање ауроре исто, упозорава Миш.
"У ретким приликама када можете добро да је видите у Сједињеним Државама, то је обично благи црвени сјај на хоризонту - ни изблиза тако драматичан призор као на сликама и филмовима", каже он.
Сунчева активност и соларни максимум
Тренутни Сунчев 25. циклус, почео је у децембру 2019. Очекује се да ће активност на нашој најближој звезди достићи врхунац раније и јаче него што је НОАА раније предвиђала.
Соларне бакље, избацивање короналне масе и сунчеве пеге су само неки од соларних догађаја за које се очекује да ће по учесталости и јачини порсати током 2024., каже Вик.
Сунчеве пеге су тамније, хладније области на површини сунца где је магнетна сила знатно већа него на другим местима на њему. Хамптон каже да је током овог циклуса већ уочено више сунчевих пега него претходних неколико соларних циклуса. И соларне бакље и короналне масе (ЦМЕ) се чешће дешавају у близини ових области и обе избацују енергију у свемир.
"Сунчев максимум значи више олуја, а током олуја се северна светла чешће јављају, интензивнија су, трају дуже и могу да се протежу на ниже географске ширине него иначе", каже Слава Меркин, физичар и директор Центра за геосвемирске олује на Џонс Хопкинсу.
Ауроре су узроковане интеракцијом соларног ветра (струја врућег магнетизованог гаса који се назива плазма) са магнетосфером (област свемира око Земље у којој је доминантно магнетно поље наше планете), каже Миш. Постоје две врсте емисија плазме са Сунца, које изазивају ауроре: ЦМЕ и токови соларног ветра велике брзине, који такође могу изазвати слабије геомагнетне олује.
Како соларне олује утичу на Земљу?
Док многе соларне олује шаљу налете соларног ветра у другим правцима, оне које погоде Земљу могу компримовати и изобличити нашу магнетосферу, заштитни магнетни мехур који окружује планету, каже Миш.
Услови у нашој спољашњој атмосфери, укључујући магнетосферу, утичу на технологију на Земљу на много начина, каже НОАА-ин координатор Центра за предвиђање временских прилика, Бил Муртаг, укључујући ометање ГПС функција и ометање сателита у ниској орбити.
Са тренутним нивоом соларне активности вишим него у протеклих 20 година и повећањем које се очекује до 2024., то значи више олуја за изучавање, каже Миш.
"Што више посматрамо ове појаве, боље их разумемо, а што их боље разумемо, то боље можемо да их предвидимо."
(Националнагеографија)
БОНУС ВИДЕО:
