Последња жена која је носила титулу царице Кине рођена је као Гобуло Ванронг 1906. године у Пекингу. Њен отац Афаирс Ронгјуан је био министар унутрашњих послова на царском двору, а њена мајка Ајзин-Гиоро Хеншин умрла је од порођајне грознице убрзо налон што је Ванронг рођена.
Срећно детињство и околности које су је довеле до улоге царице
Ванронг је одгајила њена маћеха Ајзин-Гиоро Хеншан, која се игром случаја звала готово исто као и њена мајка. Она ју је веома волела и третирала као рођену ћерку, а Ванронг је имала срећно детињство - одрастала је са старијим братом и млађим полубратом у пекиншком округу Донгченг. За разлику од већине очева тог времена, Ронгјуан веровао је да његова ћерка треба да буде образована исто колико и његови синови. Послао ју је у америчку мисионарску школу у Тјенђину где је научила да свира клавир, али и савршено говори енглески језик.
Током њеног одрастања, кинеска владајућа класа била је у несигурној ситуацији - царица удовица Циси је за свог наследника изабрала Пу Јиа, последњег владара династије Ћинг, који је тада имао само две године (рођен је 1906, баш као и Ванронг, његова будућа жена). Он је преко својих регената владао само до 1912. када је био приморан да абдицира током Синхајске револуције. Иако више није имао моћ над својом народом, званичници Републике Кине су дозволили Пујиу и његовом двору да задрже своје титуле и наставе да живе у царској палати Забрањен град, те уживају у истом стилу живота као и до тада. Ово је било дозвољено јер су многи људи, укључујући председника републике Јуана Шикаија, очекивали да ће монархија поново бити успостављена.
И заиста, у децембру 1915. Шикао је преузео улогу цара, али то је трајало врло кратко - његов потез је био толико непопуларан да је морао да абдицира у марту 1916, а због лошег здравља преминуо је неколико месеци касније.
Када је Пу Ји имао 16 година, 1922, регенти су одлучили да је крајње време да се ожени - показали су му фотографије неколико изабраних девојака из породица које су сматрали прихватљивим. Како је сам написао у својој аутобиографији, прва девојка која му се допала била је Веншо, али је његов избор није наишао на добар пријем код високих званичника. Наиме, она није била на листи њихових миљеница, веровали су да није била довољно лепа да постане царица.
Пу Ји је зато пристао да се ожени лепшом Ванронгом, док је Веншо задржао као своју конкубину (другу по рангу у кинеском царском харему).
У књизи "Последњи цар и његових пет жена" аутора Ванга Чингшанга пише да су Ванронг и Веншо имали затегнуте односе - Веншо је била та која се прва уселила у палату, а ове две жене су размењивале љутита писма, пише портал "Medium.com".
Пу Ји је био или импотентан, бисексуалац или емоционално закржљао?
Као што је то био обичај, Пу Ји је оженио обе даме исте ноћи (у одвојеним церемонијама) 21. октобра 1922. Нажалост, брачна ноћ је била катастрофа за све стране у овом необичном троуглу.
- Једва сам размишљао о браку и породици. Тек када ми је у видно поље ушла царица са гримизним сатенским платном и извезеним змајем и фениксом на њему, осетио сам да ме уопште занима како она заправо изгледа - написао је последњи кинески цар у својим мемоарима, које је написао у последњим годинама свог живота док је био у притвору.
Пу Јиа су током целог живота углавном посећивали евнуси. Није знао ништа о женама, а секс није била тема о којој се разговара са царем. Различити извори спекулишу да је можда био импотентан, геј, бисексуалац или толико емоционално закржљао својим васпитањем да му је сексуална интимност са женама била страна. По његовом сопственом признању, уживао у је бичевању својих евнуха и имао је садистичке склоности према женама.
У сваком случају, када су Пу Ји, Ванронг и Веншо отишли у палату како би конзумирали своје бракове, цар се успаничио и побегао из свадбене одаје. Његове жене су на крају саме спавале у Змајевом кревету.
Иако је њихов сексуални живот имао лош почетак, Пуји и Ванронг су се на крају добро слагали. Млађи брат лепе царице Ронг Чи рекао је у једном интервјуу да су супружници уживали у трци бициклима кроз Забрањени град, смејући се док су евнуси покушавали да их избегну. Заједно су играли и тенис.
- Било је много смеха међу њима. Изгледало ми је да су се она и Пуји добро слагали; заједно су се понашали попут деце - рекао је Ронг Чи једном приликом.
Чини се да је Веншо имала мање среће; у својој аутобиографији Пуји је признао да ју је ретко посећивао. Живела је сама у пространој палати на самом крају Забрањеног града и боравила је прилично далеко од њега.
- У палати је постојао генератор, али се често кварио и било је уобичајено да дође до нестанка струје. Пуји није живео са својом царицом или супругом, па сам морала сама да живим у палати Чангчун. Ноћи су биле тако дуге и тако ужасне, и било ми је тешко да се ослободим усамљености у мом срцу... Да ли је ово место заиста била величанствена палата? Можда је то био само сабласни гроб - цитирина је Веншо у књизи "Последњи цар и његових пет жена".
Према свим објављеним извештајима, ни Ванронг није имала много физичког контакта са својим супругом.
- Цар би долазио у брачне станове једном у три месеца и тамо би преноћио. Сутрадан је одлазио рано ујутру, а остатак тог дана би увек био веома пргаве ћуди - рекао је царски евнух Сан Јаотин у једном интервјуу 1986. године.
Једина светла тачка за Ванронг било је њени пријатељство са Изабел Инграм, Американком која је била њена учитељица. Инграм и Пујиев британски тутор Реџиналд Џонстон били су једини људи "еврпског порекла" који су присуствовали царском венчању, наводи путописац Ричард Халибуртон у писму својим родитељима. Ричард је посетио Инграм док је био на путовању по Кини 1922. године.
Чланак часописа "Time" из маја 1924. открива и да су Пу Ји и Ванронг имали чак и своја западњачка имена - Хенри и Елизабет, те да су течно говорили енглески. Прекршили су и традицију тако што су са Џонстоном пили чај изван Забрањеног града.
И други извори потврђују да су и цар и царица усвојили говор и манине Запада, те да су се Ванронг и Изабел понекада облачиле слично и размењивале одећу.
Пуч и нови живот далеко од Забрањеног града
Док су Пу Ји и његове жене уживали у раскоши, унутар кинеске владе наставила се борба за власт. Пуч који је извео војсковођа Фанг Јушјанг 23. октобра 1924. означио је крај њиховог дотадашњег начина живота. Он је променио споразум којим је цару дозвољено да задржи титулу, прогладсивши Пијуа и Ванронга обичним кинеским грађанима. Дато им је три сата да покупе своје личне ствари и да заувек напусте Забрањени град. Фанг је протерао и све остале становнике града.
Пуји, Ванронг и Веншо преселили су се у кинески град Тјенђин, односно у део града који је био под јапанском контролом. Сво троје су живели у резиденцији која се звала "Башта спокојства", а Пуји је у својој аутобиографији навео да су његове две жене биле у непрестаном сукобу. Ако би једној дао поклон, друга је захтевала исти или бољи.
На крају је Веншо била та која се уморила од такмичења и усамљености. Она је успела да уз помоћ рођака издејствује развод, па је 1931. напустила Пијуа и имање на коме су живели.
- Иако смо живели у истом објекту, нисмо се посећивале осим ако није нешто важно било у питању. Чинило се да смо једно другом странци. Ванронг је цео дан изгледала као да је и даље царица и била је арогантна. Пуји је увек веровао у оно што је она говорила и обоје су били хладни према мени. Осећања између Пуија и мене су постепено нестајала из дана у дан - испричала је Веншо.
После развода, Пуји је Веншо одузео царске титуле. Она је једно време предавала у школи и поново се удала. Када је 1953. године умрла, радила је у компанији за чишћење.
Пре него што је Веншо отишла, Вангронг је покушала да изгладе размирице, али до тог тренутка Пуји није желео више ништа са њом. Он није проводио пуно времена ни са Ванронг, па је и она била веома усамљена. Током боравка у Тјенђину, неки историчари претпостављају да је постала изразито зависна од опијума, иако га није дуго користила. У почетку је наводно Пуји то подстицао јер ју је било лакше контролисати док је била под утицајем опијума.
- Чак и да сам имао само једну жену, живот са мном не би јој био занимљив јер је моја преокупација била обнова моје владавине. Искрено, нисам знао ништа о љубави. У другим браковима муж и жене су били једнаки, али за мене су жена и супруга били и робови и оруђе свог господара - написао је Пуји у својој аутобиографији.
Пујиева највећа страст била је да поврати свој престо; неки од његових рођака охрабрили су га да се удружи са Јапанцима. Међу њима је био и његов рођак Донџен, који је одрастао у Јапану и заправо је био јапански шпијун.
У јесен 1931. Донџен је убедио Пујиа да оде у Манџурију, где су Јапанци предложили да га поставе за владара Манџукуоа. Ванронг се противила овој идеји јер није веровала Јапанцима, те је остала у Тјенђину.
Трудноћа са непознатим мушкарцем и одузимање детета
Када је постало јасно да Јапанци неће дозволити Пујиу да се врати, придружила му се у Манџурији. Била је очајнички несрећна и два пута је покушала да побегне из Манџукуоа, али неуспешно. Иако су она и њен муж носили титуле царице и цара, заправо су били само јапански затвореници. Док је Пу Ји био одсутан, бавећи се државним стварима, она се упустила у најмање једну, а можда и неколико афера са члановима царског дома.
Прва и оригинална верзија Пујиеве аутобиографије указује да је Ванронг родила дечака за кога је цар знао да не може да буде његово дете, јер није имао односе са њом. Неки други извори тврде да је реч о девојчици.
- Након што се дете родило, одмах је бачено у котао и растворено, али јој је речено да је усвојено и сањала је да је њен син жив све до своје смрти - наводно пише у Пујиевој аутобиографији, односно у непреправљеној верзији исте.
Здравље ове жене почело је полако да се урушава, а њена зависност од опијума се погоршала. Са царем више није имала чак ни заједничке оброке, а новине су писале да има "болест живаца". Сви њени снови да ће постати мајка наредног цара пропале су када је Пуји, који није имао деце, прогласио свог брата Пуџија наследником престола Манџукуа. Иначе, Пуџи и његова жена, лејди Хиро Сага били су чести гости палате.
- Наравно, чула сам гласине о таквим велики људима у нашој историји, али никада нисам знала да такве ствари стварно постоје у свету око мене. Сада сам, међутим, сазнала да је цар имао неприродну љубав према пажевима. О њему се говорило као о "мушкој конкубини". Да ли су те изопачене навике, питала сам се, навеле његову жену на пушење опијума - пише Хиро Сага у својим екстремно популарним мемоарима "Vicissitudes of a Princess" из 1959. године.
Када је Јапан у децембру 1941. објавио рат САД-у и Британији, то је морао да учини и Пу Ји. Адолф Хитлер је званично признао државу Манџукуо. Ванронгова породица ју је посетила тамо током рата и били су запрепашћени стањем у коме се налазила. Патила је од тровања опијумом, а имала је толико екстремне нападе лудила да је понекад била везана ланцима.
Трагичан крај последње кинеске царице
Када су совјетске снаге у августу 1945. извршиле инвазију на Манџукуо, Пуји је побегао из палате са својим братом и другим званичницима, а за собом су оставили и Ванронг и лејди Саго. Жене су покушале да побегну у Кореју, али су их ухватили кинески комунистички герилци у јануару 1946. године. Жене су биле затворене на разним локацијама, а о Ванронг се бирнула поменута Хиро и то док је она пролазила кроз веома тешка стања услед престанка узимања опијума.
- Царица се целог дана ваљала по поду, вриштала је и стењала као луда, а очи су јој биле разгорачене од муке. Могла је само да једе, али више није могла сама ни нужду да врши - написала је Хиро у књизи "Vicissitudes of a Princess".
На крају се Ванронг толико разболела да није могла ни да хода. Када су лејди и остали затвореници пребачени на другу локацију, она је остављена. Умрла је од глади, потпуно сама у својој затворској ћелији у 20. јуна 1946. године. Место где је сахрањена није познато.
- Судбина Ванронг, која је дуго била занемарена, можда ће бити несхватљива модерним, младим Кинезима. Да њена судбина није била уређена у време њеног рођења, сигурно би била уређена на почетку брака са мном. А онда бих често помислио да се можда развела од мене као Веншо, можда би успела да избегне све то - написао је Пуји у својој аутобиографији.
(Блиц жена)