Радиша Несторовић (80) имао је чак 76 година, уграђен стент због инфаркта, повишен притисак и предијабетес кад је сину Ненаду дао бубрег. Био је те 2019. најстарији донор бубрега кога су имали на Војномедицинској академији, а то је и остао. И отац и син из београдског насеља Крњача су и дан-данас добро, оба бубрега раде ко "Швајцарац".
Агонија је кренула пред Нову 2017, кад је Ненад имао много висок притисак, али и висок креатинин, те му у КБЦ Звездара саопштавају да мора да крене на дијализу.
- Али ипак не почињем с дијализом, мислећи да ћу то некако сам поправити, а не знајући да за то нема шансе. Шест месеци касније ми је позлило, креатинин је отишао у небеса - мора дијализа. Изгуглам и схватим да је перитомеунска (преко трбушне марамице, прим. нов.) боља него хемодијализа. И у градској болници ме оперишу, уграде све што треба, те кренем с перитонеумском - прича за Курир Ненад, који је до тада био возач камиона, а потом је морао у инвалидску пензију у 44. години.
На ВМА се пријављује за кадаверичну трансплантацију бубрега, ону од преминулог донора.
- Међутим, убрзо схватам да нема шансе да дођем на ред јер је листа дуга, а донора практично ни нема. Тражимо бубрег од живог донора, јавља се отац, рођен 1943, који има стент, али се добро осећао. Урадили смо типизацију у Институту за трансфузију крви, испоставило се да се поклапамо, а отац је дуго био на испитивањима на ВМА и утврђено је да може да буде донор. Трансплантација је урађена 19. јуна 2019 - објашњава Ненад и додаје да су му доста помогли доц. др Невен Вавић, начелник Клинике за нефрологију ВМА, и др Јелена Тадић.
Отац часа није часио да млађем сину и оцу двоје његових унучића подари бубрег.
- Кад сам кренуо у операциону салу, смејао сам се као да идем на свадбу. О себи нисам ни размишљао, важно ми је било да Ненад буде добро. И све је било супер - и пре и током, па и после операције, као што је и сада - каже за Курир Радиша, који је недавно радио и анализе:
- Имам 80 година и бубрег ми одлично ради.
Није било толико страшно, додаје Ненад, као што људи причају.
- Нормално је да имаш притисак да ли ће све да прође у реду, али су заиста на ВМА створили атмосферу без тензије. Уосталом, кад знаш да си у врхунској болници и да су овде шансе да не успе мање од једног процента, одмах се осећаш боље - наводи Ненад, па додаје:
- Одлично сам, морам да се пазим прехлада, као и шта једем, али нормално живим. Пијем имуносупресивну терапију и на свака три месеца идем на контроле на ВМА.
Нефролог др Јелена Тадић, која је Ненадов ординирајући лекар, истиче да је отац био једина опција за живу сродну трансплантацију бубрега, као и да донора у тим годинама до тада нису имали.
- Отац је имао 76 година, инфаркт срца 2010, па му је стављен стент, имао је и предијабетес, који није апсолутна контраиндикација за трансплантацију, као и благу хипертензију. Ненад је имао 43 године, дакле био је прешао 40 година, а будући да није било друге могућности за живог донора, размишљали смо да оца не искључимо као потенцијалног даваоца док не спроведемо испитивања. У стручној литератури у САД и Европи описују се старији даваоци, али код њих је трансплантациони програм врло разијен и имају много таквих случајева. Васкуларни хирург проф. др Александар Томић иницијално је имао бојазан да не дође до компликација. Након што је обавио разговор с породицом и појаснио све могуће ризике трансплантације, пар је прихватио ризик и кад имате тако чисту ситуацију, све је много лакше - објашњава др Тадић за Курир и додаје:
Др Катарина Обренчевић
У овој години 22 живе и шест кадаверичних трансплантација Нефролог доц. др Катарина Обренчевић, начелница одсека за трансплантацију бубрега у Центру за трансплантацију солидних органа, ћелија и ткива ВМА, најпре истиче да је са 22 живе трансплантације и шест кадаверичних, колико је на ВМА урађено од почетка године, ипак задовољна. Мада, како наводи, број кадаверичних би требало да буде већи, што не зависи од лекара, него породица потенцијалних донора.
- Нажалост, не могу ни сви дијализирани пацијенти на трансплантацију. Некима су због дугогодишње дијализе толико лоши крвни судови да пресађивање више није ни могуће. А морате имати здраве крвне судове јер трансплантација подразумева повезивање крвних судова тог донираног бубрега и крвних судова мале карлице. И ако су на њој сужени крвни судови, ако има пуно плакова, бубрег који сте повезали неће добро радити. Што је дужи период на дијализи, то је већа могућност да се крвни судови оштете - каже за Курир др Обренчевић.
Имају и одређени број пацијента којима су урадили тзв. предијализну трансплантацију, живу трансплантацију у тренутку кад су били пред отпочињањем дијализе.
- На тај начин су пацијенти сачували крвне судове. Ни сама трансплантација, услед јаке имуносупресивне терапије на којој су доживотно ти пацијенти, није баш безопасна по кардиоваскуларни систем, али је то далеко мање њего код дијализираних пацијената - наводи др Обренчевић и додаје да и сами пацијенти на дијализи доста могу да учине за себе правилним начином исхране, уносом течности:
- А посебно могу да учине добро себи одржавањем хипертензије под контролом и терапијом, јер висок притисак који се не лечи у дужем временском периоду доводи до попуштања бубрега и дијализе, а оштећује и срце и очи
- Урађене су све анализе. Имали смо и сагласност кардиолога да пацијент, иако је у годинама, може проћи анестезију. Такође, анализе су показале да ће му тај један бубрег бити довољно добар до краја живота, а да ће други бити добар за сина. Прва важнија ствар након трансплантације је да не дође до раних хирурушких компликација. И стварно нисмо имали ниједну иако су могуће врло озбиљне компликације - наводи др Тадић.
Истиче и да је за овакав подухват важан тимски рад, те да све прате нефролог, васкуларни хирург, уролог и анестезиолог. Изнад свега је, наводи, поверење пацијената у лекаре:
- Жива трансплантација је тежак, Сизифов посао, током кога морате да учините све да бисте компликације свели на минимум, да даваоцу не нашкодите, а примаоцу омогућите бољи живот!
БОНУС ВИДЕО:
