У Србији се каже да за Светог Николу пола домаћинстава слави славу, а друга половина иде на славу. То је зато јер се Никољдан сматра једним од најчешћих слава код нас.
Обичај налаже да се Никољдан строго пости, јер пада у време Божићног поста, а практикује се и празновање тог дана, што значи да су искључени тежи послови.
Ко је био Свети Никола?
Рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обали данашње Турске, Свети Никола је живео у 4. веку, много пре раскола између православне и католичке цркве из 1054. године. Његови родитељи, богати Грци Теофан и Нона, добили су га у време владавине римског цара Валеријана (253. - 260. године), похлепног човека који је због страсти за златом организовао војни поход на Персијско царство.
Фото: Википедија
При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај, епископ патарски, са којим се касније и замонашио у манастиру Нови Сион. Након смрти својих родитеља, Никола је продао имање и новац разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовало га је милосрђе и многи су сматрали да ће наследити свог стрица као епископ. Ипак, будући да је био скроман, повукао се у самоћу спреман да тако сачека смрт. Хришћани верују да му се тада јавио глас Господњи и рекао му: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада је напустио самачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (тадашње Римско царство, данас област данашње Турске).
Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када се им у сну преко изабраних архијереја јавио глас Исуса Христа и Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николи, који је бранио праву веру.
Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ када је владала болест, у несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и обележава тога дана, што је 19. децембар по новом календару.
Сахрањен је у саборној цркви мирликијске митрополије, а крајем 11. века његове мошти пренете су у Бари, у манастир светог Јована Претече. Осим што се спомен на дан смрти светог Николе обележава 19, односно 6. децембра, датум који се такође обележава у част Светог Николе је 22, односно 9. мај, у знак сећања на преношење његових моштију у Бари.
Фото: Профимедиа
На православним иконама приказан као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу поклонима из џака.
Својим чудесним моћима свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи.
Уз помоћ његове молитве, слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха. Према предању из наших крајева, управо је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&
