Најмање 300 милиона евра Северна Кореја дугује Шведској за 1.000 аутомобила марке Волво које је увезла 70-тих година 20. века, а које никад није платила, пише амерички Њузвик.
Аутомобили које је увезао Пјонгјанг су још у употреби, Цео аранжман је вредео много мање, али Шведска педантно зарачунава камату на дуг који је настао 1974. године, кој је до данас порастао до енормне цифре.
Цео посао је покренут када је током седемдесетих Северна Кореја имала експлозиван и невероватан економски раст од 25 одсто, што је привукло и пажњу западних држава, које су виделе прилику за улагање. Шведска, која је тада имала социјалистичку владу, је била међу првима који су желели да искористе прилику. У земљи је постојао захтев да се влада у Пјонгјангу званично призна, а да се омогући шведским привредницима да улажу у севернокорејску индустрију, осебно у рударство.
Тадашњи комунистички лидер Ким Ил Сунг је у интересовању западног капитала видео прилику за међународно признање, и заузврат је из комунистичке земље убрзо стигла наруџбина за 1000 возила марке Волво 144 ГЛ.
Волво је била једна од првих европских компанија која је кренула у поход на тржиште Северне Кореје, а прва возила су испоручена 1974. године. Међутим, убзо је постало јасно, када је приређен шведско-корејски индустријски самит у Пјонгјангу, да режим Ким ил Сунга нема намеру да плати за робу коју је увезао. Следећих неколико година шведски пилитичари су настгојали да избегну јавну срамоту и да путем дипломатских и економских канала на све начине наплате рачуне, за бројне испоручене производе, од машина до сатова.
Ким је на пример и од Швајцарске наручио 2000 ролекс сатова са посветом "поклон од Ким Ил Суга" а шведски медији су тада открили да је Пјонгјанг очекивао да своје спољне дугове плати испорукама бакра и цинка. Али, испоставило се да су севернокорејски економисти били превише оптимистични у својим прорачунима, а међународна тржишна цена тих руда је у то време катастрофално пала.
Многи историчари и пословни људи сматрају да је Ким желео да шведско-корејски привредни сајам искористи за привредну шпијунажу, али је Ерик Корнел, дипломата и бивши амбасадор Шведске у Северној Кореји у својој књизи навео да је у Пјонгјангу било раширено веровање да је Западни свет коначно "видео светлост" у глобалној борби против америчких империјалиста - и да је Европа признала своју дужност да помогне храбру Народну Републику, а да ће се неспоразум у вези ко коме дугује ускоро изгубити у великој борби рушења капитализма.
Ипак, Швеђани нису заборавили овај дуг, који по њима са обрачунатом каматом и инфлацијом сада премашује три милијарде шведских круна, односно 300 милиона евра. То је астрономска сума, али је занимљиво да се многи од Волвоа и данас возе у Пјонгјангу, и према речима очевидаца изгледају одлично. "Многи од Волвоа се сада користе у такси служби у Пјонгјангу", каже Тор Роден Калстиген, шведски фотограф и предузетник који је путовао у престоницу Северне Кореје 2008. године "Мислим да се никада у Шведској нисам возио у тако старом и одлично очуваном аутомобилу".
Севернокорејски режим данас сматра да је Шведска лажљиви пешак САД, изманипулисан до непрепознатљивости од стране империјалиста. Али не показује намеру да плати рачуне.