Певачица је била везана за Зорана. У моменту када је требао да иде на сахрану Дугог Лаиновића, требала је и она поћи, али јој није дао:
- Ја сам са Зораном била седам месеци. Он је мени био дечко, не муж. Ми бисмо сигурно наставили везу да га нису убили. Погинуо је у повратку са сахране Дугог Лаиновића. Изрешетан је у сачекуши. Хтела сам и ја да идем са њим, али моја мајка није дозвољавала да будемо у колима заједно. И сам Зоран ми је рекао: "Не!".
У колима уместо Јелене се нашао Зоранов најбољи друг, а када је окончао живот, Јелена је једина могла да га идентификује:
- Био је то 23. март 2000. године. Са њим је био најбољи друг, пица мајстор који је правио пице у киоску. Толико о опасним момцима. Зна се и ко га је убио. Сведоци сарадници су рекли да је исти убица који је пуцао на премијера, Звездан Јовановић. После сам сазнала из полицијских сазнања, да је екипа која га је јурила, Земунски клан, из неког чудног разлога чекала да ја не будем у колима. Пуцали су на Зорана из два калашњикова. Последњи пут сам га видела у комадима. Сишла сам у судску медицину да бих донела ствари за сахрану. Једина сам која је урадила идентификацију и једина која је од комплетне породице сишла. Тако су им саветовали. Таква сам да сам морала да га видим још једном. То је слика која ће мени заувек остати у мислима. Меци од калашњикова су огромни, а само Зорана је погодило преко тридесет. Ти меци откидају комаде тела, а Зораново тело су патолози повезали црним концем у једну масу. То је призор који сам видела на столу. У том моменту ја имам 20 година.
Фото: МУП
Зоран и Јелена су се упознали на један врло необичан начин:
- Ћанду сам упознала за време бомбардовања. Први леп дан сам искористила да изађем из стана после месец дана седења затворена, те сам отишла са најбољом другарицом Иваном (Кукрић) на сплав "Монца" да попијемо пиће. Обукла сам неку танку мајчицу, потпуно неадекватну. Смрзавала сам се. У једном моменту, неко ме је огрнуо јакном. Пошто сам увек била ку*чевита, окренула сам се дрско. Иза мене је био Зоран. Рекао ми је: "Поздрави маму!" Како ми је рекао, Дивна му је средила неку рекламу на радију. Рекла сам: "Хоћу".
Била је то једна врло лепа љубавна прича која је нажалост врло кратко трајала:
- Убрзо сам кренула и рекла му да би требало да му вратим јакну, нашта ми је одговорио да и он креће и да би нас повезао, ако се слажемо. Пристала сам. Ми крећемо, у позадини чујем његове другаре како се смеју, јер нигде ни не треба да иде, већ креће само да би мене повезао. Долазим до аутомобила, када схватам да он вози двосед. "Порше" кабиолет. Он се окреће ка Ивани и каже: "За тебе нема места". Ја сам видела "порше", двосед, кабиолет и извинила се Ивани што ћу морати да је оставим. Пала сам на отварање врата и на брз ауто. Ипак ја, новобеоградска дизелашица, никада нисам доживела да се према мени неко тако опходи. После сам у сваком тражила такво опхођење и ни у једном га нисам нашла.
Карлеуша истиче да сања Зорана и да се види да му је тешко:
- Иначе, сањам Зорана често. Сан изгледа тако што седим са Душком и децом и видим га за другим столом. Жив је и гледа ме и тешко му је што ме види срећну, али се прави да ме не препознаје. Дакле, седим са мужем и децом, а поред нас је човек којег су убили усред наше највеће љубави - завршава Јелена.
БОНУС ВИДЕО:
