Водитељ Воја Недељковић увек је насмејан, а о свом приватном животу ретко говори.
Ипак, једном приликом је испричао потресне детаље из свог живота, те се присетио губитка оца који је веома тешко поднео.
Фото: АТА имагес
- То је било 1999. једна чудна година, одвратна, коју бих ја онако да могу од свих тих година једино ставио у фиоку да је не узимам више. Пре свега због генерално свега онога што нам се десило са бомбардовањем и уништавањем наше земље Србије, а друго пролазивши кроз болест са оцем. Он је имао тумор још 1993. године па је то нешто залечено и онда је 1998. отишао мисливши да је у питању нешто са желуцем да би му рендгенолог рекао да није, да је један отприлике карцином на плућима. Онда је схватио да јесте и онда смо кренули у покушавање неког решавања свега, одлазио је на зрачења, па има зрачења, нема зрачења због бомбардовања и рестрикција струје. Водио сам га горе на онкологију - рекао је Воја тада.
Оца на рукама однео до болнице
Воја је тада открио да је оца на сопственим рукама однео до болнице, те да је тада последњи пут разговарао са њим.
Фото: АТА имагес
- Тих дана му је било баш лоше, то је био почетак октобра 1999. Прошло је трагично бомбардовање, ми смо почели да се дозивамо памети, није се радило, сналажење за живот и остале ствари. Мене је звао Жика из Зане и Јелена да им одрадим промоцију албума „Пријатељи" у хотелу Хајат која је била 15. октобра. Ми смо 14. седели много се смејали, уживали у неким анегдотама. Тог 15. сутрадан, тог дана је мом оцу позлило и ја сам га на рукама са болничарима одвео до болнице, до Клиничког центра на грудно одељење, мало још поразговарао са њим. Нисам могао баш некако одмах да кренем кући. Отишао сам кући, причао са пријатељем, нисам могао да заспим, нешто сам пар сати одспавао. Кренем на посао, идем према Хајату, зове ме мама и саопштава да је тата умро. По нахођењу и даље идем према Хајату, стајем тамо, то су такозване очекиване-неочекиване смрти. Нисам се питао шта је боље или шта је горе, ако може о смрти да се прича. Да ли смрт која се деси изненада па те шокира или смрт коју чекаш сваки дан - објашњава водитељ и додаје:
- Ја сам ушао у Хајат. Жика је одмах по мом лицу препознао да нешто није у реду и питао „Е матори шта је било", Ја кажем „Ма ништа само дај неки виски, неки алкохол". Нисам одмах рекао. Био је договор да имам неку Че Гевара капу. И док сам то радио, радио сам са једним осећањем и туге и поноса што ми је отац то дао. Све ми се помешало - рекао је Воја.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО:
