- Први пут сам била на српској слави. Замислите да тренирате за маратон. За годину и по дана, колико сам у Београду, јучерашњи дан је за мене био маратонски дан. Уопште нисам била спремна на то - почела је Блер своју причу, те описала догађај.
- На слави је било најмање 50 људи. Људи традиционално славе славу у свом дому, али овај домаћин је славио у кафани, па је зато било толико људи. Ја сам дошла у шест, што је било касно, јер је слава почела у три, а када се завршила, не знам. Слава вам је као нека врста Дана захвалности, али на вишем нивоу. Што се тиче музике, био је бенд, три певача, а када сам ушла, с обзиром на то да изгледам другачије, сви су ме приметили и срдачно ми пожелели добродошлицу - испричала је Блер, а онда признала да није била спремна на оно што је потом уследило.
- Међутим, оно на шта нисам била спремна је десетосатно певање, добро расположење и дружење, а оно што ме је шокирало је то што сви знају сваку реч сваке песме. Ја сам само климала главом и тапшала уз песме. Певачи су заиста били сјајни, талентовани, али да бисте уживали до краја, морате знати све српске песме. Ја сам додуше препознала две или три песме. За неке две или три песме људи су показивали у мене, вероватно зато што речи песама имају везе с мојим изгледом, па су ме охрабривали да устанем са столице да играм. Немате појма шта се дешава, само се понашате у складу са ситуацијом.
Блер се иначе први пут сусрела и са српским колом.
- Оно што сам први пут видела је традиционална српска игра. То је као нека врста степ-денса и има пуно скакања. Никад нисам видела тако нешто, чак ни у кафанама у којима сам била раније. Човек који је седео до мене имао је 64 године и питала сам се одакле му енергије да игра толико. Фасцинантно - испричала је Блер, а онда се дотакла и хране.
- Долазимо до хране. Дан захвалности је мала беба у поређењу с количином хране на српској слави. Не знам шта је веће од гозбе, али буквално је два пута веће од гозбе. Иако сам дошла касније, конобари су ми донели чист тањир, чашу за вино... Моја чаша ни у једном тренутку није била празна. Немам идеју колико сам попила.
Имала је и савет за оне који треба да иду на славу.
- Дакле, ако идете на славу, немојте јести цео дан, чак ни дан пре славе јер ћете толико много јести сву ту преукусну храну... Људи те све време терају да једеш, а не можеш да будеш непристојан и кажеш не. И да знате, остаћете прилично касно. Све вечере на којима сам раније била су се завршавале у неко догледно време, али слава се завршава око пет-шест сати ујутру. Шта људи раде до пет-шест ујутру певајући, играјући и разговарајући?! Ја сам отишла кући око поноћи јер сам морала да спавам. Нисам спремна на ово. Тако да, ако сте странац и идете на славу, припремите се да останете тамо веома дуго. Зато и кажем да је маратон. Треба да тренирате за тако нешто - закључила је Блер.
БОНУС ВИДЕО:
