Живанова мајка Перса рођена је у суседном селу, у породици Луковића, а отац Радич је из Латвица. Имали су 11 деце, од којих је осморо умрло. Живан је један од троје преживелих. Латвице су, иначе, у време Живановог рођења припадале Аустроугарској монархији.
У школу је ишао само три године, док није добио прве батине од учитеља. После тога није хтео ни да прекорачи школски праг. До своје двадесете чувао је стоку, да би се затим придружио краљевој војсци и ту остао.
Посветио се пољопривреди
Када је избио Други светски рат, Живан је прво мобилисан у четнике, где је провео годину дана и учествовао у пет борби, између осталог и са љотићевцима, а затим у партизане, где је такође провео годину дана и једном се чак нашао пред стрељачким стројем, али се спасао.
Успео је чак да побегне из војне болнице, из фашистичког лагера у Скопљу, захваљујући једној жени која му је кроз жицу протурила цивилно одело. У том оделу успео је да прође целу окупирану Србију и стигне до својих Латвица.
Фото: Јутјуб принтскрин/Info LIGA Ivanjica, Архива Борбе, Профимедиа
После рата посветио се пољопривреди, направио је кућу у родном селу и стекао породицу. Женио се два пута, једном 1937. године, а други пут 1951. Прва жена му је умрла 1950. Са њом је имао петоро деце. Друга супруга је преминула 2004. године. И са њом је имао две кћерке. Имао је и једну усвојену девојчицу, како каже поћерку.
Данас има више од 30 потомака. Широј јавности постао је познат тако што је са 102 године био најстарији активни ловац у Србији, али и целој Европи.
Фото: РТС принтскрин
Нервира га што мора да користи штап
Његов рецепт за дуговечност, како сам каже, јесте да у свему буде умерен, помирен са Богом, да "има Бога у души", да чита Свето писмо и пали недељом тамјан, да буде поштен, да се држи добрих људи и бежи од злих. Како каже, мржња је смрт за организам, а дуговечност доносе љубав и вера.
Нервира га што последњих година има проблема са слухом и користи штап. Недостаје му друштво и разговор. Ујутро, кад устане, попије једну кафу и попуши једну цигарету, и то је то за цео дан, осим кад му неко сврати у госте. Онда уме да запали и по две-три.
Фото: Јутјуб принтскрин/Info LIGA Ivanjica, Архива Борбе, Профимедиа
У планинској кући живи сам, нема воде, него му доносе добронамерни људи у канистрима. Сам кува откад је удовац и сам чисти. Иако му је 106 година и даље може да чита, иако теже, а понешто од својих сећања и запише у дневник. И даље памти, према сопственим речима, имена свих добрих људи који су му у животу помогли.
БОНУС ВИДЕО:
