Ова недеља означава завршетак Божићног поста, времена у којем православни хришћани практикују уздржавање од хране и пића. Међутим, поставља се питање: Да ли православни хришћани смеју да славе Нову годину и како то учинити на начин који се уклапа у верски живот?
Верски аналитичар Жељко Ињац дели своје ставове на ову тему, наглашавајући да дочек Нове године према новом календару пада у период Божићног поста.
- Славља могу да се практикују у току поста али умерено. Дакле, ако практикујете веру, постите, онда имате проблем како прославити дочек Нове године са посном трпезом, без опијања и прегласне музике или претераног весеља. Није православцима забрањено да славе Нову годину, али просто им се календарски не уклапа у верски живот - каже он.
Ињац даље дискутује о значају Нове године из хришћанске перспективе. Он описује очекивање да нова година донесе нешто добро као нереални оптимизам и истиче да је вера у Нову годину, за оне који нису верници, заправо псеудорелигија.
- И коначно који је смисао дочека Нове године са хришћанског становишта? Шта она значи вернику? Заправо не значи ништа. Они који нису верници, не посте, не одлазе у цркву на богослужења, њима није проблем да прослављају Нову годину али шта и њима реално значи тај празник, осим што имају пар слободних дана? Ишчекивање да ће нова година донети нешто добро је нереални оптимизам. Ето, рецимо, дочекивали смо 2022. с надом да ће донети нешто лепо и добро а она је донела рат у Европи. Ипак, то очекивање и та вера у Нову годину јесте религијска - открива за Ињац.
Осим тога, Ињац истражује и веровање у прогрес као неку врсту вере, али наглашава да та вера није јасно дефинисана, а прогрес нико не гарантује.
У закључку, Ињац саветује да треба бити оптимистичан, али истовремено и реалан.
- Сама црква обележава по старом календару молепствијем дочек Нове године, молећи се да у њој не буде рата, болести, глади, и других несрећа. Треба бити оптимистичан, али треба бити и реалан.
(Жена Блиц)