Крајем деведесетих у народу се раширила узречица: "Нема те к'о Славка Бањца". Певач који је стекао популарност изванредним гласом и низом великих хитова наједном је нестао са сцене, те су почеле да круже чак и гласине да више није међу живима. На срећу, испоставило се да је реч о трачевима, а Бањац је љубитеље његових песама обрадовао 2018. године када се вратио на естраду и објавио нови албум. О његовом повратку на сцену и актуелним збивањима у свету народне музике, Бањац је говорио у празничном интервјуу за Нпортал.
Најславнији дани ваше каријере догодили су се деведесетих, а пре пет година сте се вратили на естраду. Које су разлике између овог и оног времена? Када је било боље за музику и музичаре и зашто?
Мој повратак на музичку сцену после толико година био је велика прекретница у мом животу. Требало је да смогнем снаге и наставим своју музичку каријеру коју сам стицајем околности напустио у времену када сам био у највећој музичкој експанзији. Колико год је тај вакум непојављивања био тежак за мене, одлучио сам да се вратим својој публици која ме и после толико година прозивала мојим оживљеним песмама. То ме је подигло и дало снагу да кренем поново. Направљен је мој нови албум уз помоћ драгих пријатеља и колега, а потом и мој први солистички концерт у Сава центру који је показао ту дивну повезаност између публике и мене. Изненађење за мене је било велико када сам видео да је то млада публика, да су то млади људи који можда нису били ни рођени када сам отпевао те песме. Разлика за коју ме питате наравно да постоји и то је нормално јер време не стоји, десили су неки нови музички трендови који су усвојени али упитно је њихово трајање јер све више младих се враћа оним старим провереним вредностима у музици. То ми даје снаге да наставим даље јер то некада је прошлост, а ја живим за овај садашњи тренутак.
Фото: АТА имагес
Када је изашао албум 2018. године, изјавили сте да желите да направите континуитет, да отпевате оно што нисте отпевали, јер осећате да нисте дали све. Како вам се данас чини, хоћете ли то успети да остварите? Сада вас од тог повратка на сцену дели пет година. Како бисте оценили оно што се догађало, да ли сте задовољни?
Своје планове полако остварујем, важно је да сам успоставио тај жељени континуитет, наступам, певам и уз мудрост својих година процењујем које су то песме које треба да отпевам. Све те године од мог повратка су испуњене радом, стварањем нових песама, концертима, наступима, а публика која ме воли и поштује је моја звезда водиља јер ми даје велику снагу да идем даље.
Какви су вам планови за наступајућу годину, можемо ли се надати новим песмама?
Нове песме су изнедрене од врсних аутора, ускоро ће бити отпеване и поклоњене свима који воле и уважавају мој музички опус.
Фото: АТА имагес
Неизоставна тема у естрадним водама протеклих месеци била је Александра Пријовић и њен успех са низом великих концерата у региону. Колико сте пратили њену каријеру и да ли сте могли да предвидите да ће њена популарност добити овакве размере?
Александра Пријовић се наметнула као звезда младе генерације која је изабрала музички стил, сада је то поп фолк који је постао најпопуларнији на овим просторима и зато је она оличење балканског музичког укуса. Она је девојка која добро пева и која је направила озбиљну продукцију која је један од кључева њеног тренутног успеха. Као старији колега желим јој добро здравље и срећу на свим пољима.
Многи се слажу у оцени да данас постоји „криза ауторства“, да је певачима све теже да дођу до добре песме коју би могли да сниме. Какво је ваше мишљење, али и непосредно искуство?
Криза ауторства постоји јер треба задовољити укус многобројних певача који траже своје место под овим музичким небом. Они стари и проверени аутори су можда исцрпили своју есенцију стваралаштва али појављују се сада они млађи који могу да изненаде својим стварањем и ја бескрајно верујем у њих.
Фото: АТА имагес
Протеклих година, нажалост, остали смо без великих имена народне музике, као што су, рецимо, Синан, Шабан, Џеј, Роквић, Мерима, којој сте посветили и песму, Тозовац… Можда је питање незахвално, али ко вама највише недостаје?
Протекле године су нас суочиле са одласцима наших легендарних певача, било је претешко наставити без њих и болног сазнања да нису више међу нама. Међутим они ће трајати кроз своје песме којима су обележили нашу животну епоху. Сви ми много недостају али Мерима и Тоза највише.
У последње време, снимају се биографски филмови о певачима народне музике – „Тома“, „Покидан“ о животу Аце Лукаса – идуће године у биоскопе стиже и „Недеља“, о Џејевом животу. Да ли сте гледали ове филмове, како вам се допадају и какво је ваше мишљење, начелно, о таквим остварењима?
Одгледао сам само филм " Тома" и допала ми се та лепа, потресна и романсирана прича о нашем легедарном певачу чије песме увек са задовољством и великим поштовањем изводим. Вероватно ће се још нечији музички животи наћи на филмском платну као сећања на људе који су оставили велики траг за собом.
Фото: АТА имагес
Ваша порука за наше читаоце и вашу публику поводом празника, и године у коју улазимо...
Толико искрених зеља бих послао, али ћу то сажети на оне најбитније... Драги добри људи, срећна Вам Нова година и Божићни предивни дани... Желим Вам добро здравље, љубави и благостања... Молим Вас, пронађите мотив и начин да победите СТРАХ... Живот ће Вам бити много лепши и препун радости... Ваш искрени пријатељ, Славко Бањац.
БОНУС ВИДЕО:
