Око 1.500 земљотреса погоди Јапан сваке године. Од тога је око 50 приметно, а шест или седам јаких, прелазец́и магнитуду од 5 степени Рихтерове скале. Будуц́и да се Јапан налази у сеизмички најактивнијој области на свету, где се спајају четири тектонске плоче, а има и десет одсто светских активних вулкана, Јапанци су постали познати по својој анти-земљотресној архитектури и грађевинској инфраструктури која може да издржи земљотресе магнитуде 7.
Након земљотреса јачине 7,6 степени Рихтерове скале који је данас погодио западни Јапан, највец́и проблем, како преносе медији, није била велика материјална штета од земљотреса, која би вероватно сравнила вец́и део Европе, вец́ могуц́ност цунамија.
Разлог мале инфраструктурне штете у Јапану данас, који је једна од најгушће насељених земаља са 125 милиона становника, чак и за време разорних земљотреса, јесу прописи. Након два разорна земљотреса у новијој јапанској историји, 1978. и 1995. године, тзв. Закона о грађевинским стандардима, са циљем повећања безбедности дрвених објеката и нивоа антисеизмичких перформанси свих објеката који се граде у будућности.
Три основна стандарда
Уопштено говорећи, сада су на снази два најважнија правила: ако је зграда оштећена у мањем земљотресу, она мора бити обновљена од нуле према најновијим правилима против земљотреса. Или, ако је објекат оштећен јачим земљотресом, степен материјалне штете је прихватљив, али све док нема људских жртава.
Сада, како тачно Јапанци чине да своје зграде издрже јаке земљотресе?
Како пише Иасухару Мацуно, стручњак за некретнине у Токио Портфолио, они то раде са три основна стандарда у структурном дизајну својих зграда. Први се зове Таишин и законом прописан стандард је да све греде, стубови и зидови зграда морају имати минималну дебљину, довољну да апсорбују интензивно подрхтавање тла. Ово је правило за ниске зграде и то је најосновнији облик заштите од земљотреса.
Међутим, за високе зграде и небодере преко 150 метара, којих Јапан има више од 270, важи још један стандард, Сеисхин. Подразумева уградњу амортизера, гумених слојева или сеизмичких изолатора између темеља и оквира зграде, који треба да апсорбују енергију земљотреса која иде одоздо ка врху. Зиги Лубковски, стручњак за сеизмику са седиштем у Лондону, каже да јапански земљотреси изазивају померање зграда до 1,5 метара у страну.
Највиши Скyтрее Тоwер на свету
Зато се у неким случајевима, као што је торањ Мори Мори од 53 спрата у Токију, на сваки спрат до врха постављају такви амортизери, што драстично смањује кретање. Или, може бити комбинација дизајна и сеизмичких изолатора, као што је случај са Скyтрее Товером у Токију, који је са 634 метра највиши на свету. Изграђен од елемената традиционалне јапанске пагоде, али укључује централни стуб причвршћен за сеизмичке изолаторе, заправо структуре са линеарним вођицама које служе као 'тампон зона' за темељ и врх зграде.
Док трећи стандард, Менсин, најнапреднији и најскупљи, подразумева да се грађевинска конструкција изолује од тла слојевима олова, челика и гуме. Испод темеља или оквира зграде постављају се амортизери или гумени блокови дебљине око 30-50 цм како би се одупрли земљотресним покретима. У ствари, сликовито речено, земљотрес тресе тло испод зграде док сама зграда мирује.
Поред ових стандардизованих и законом прописаних метода, постоје и друге. На пример, јапанске унутрашње зграде су често направљене од челика, а не од армираног бетона. Такође, на веома високим зградама и небодерима постављају клатна која се љуљају напред-назад током земљотреса и помажу у спречавању померања зграде са једне стране на другу. Такође, своје куће опремају сензорима за рано упозорење на сеизмичку активност и постављају преклопна врата, која се отварају и према споља и према унутра, за брзу евакуацију у случају нужде.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
