Како често наступа ван земље, а понекад и у лошим климатским условима, музичар здрављем плаћа цену посла: 

- Пре десет-петнаест година смо свирали за српску Нову годину на Тргу у Чачку, где је било минус 16 степени. То је већ био озбиљан проблем и за свирку и за здравље. Сви смо били прехлађени. Сећам се, од Чачка до Ужица сам путовао, грејање у колима је било намештено на најјаче, али нисам успео да се откравим. Заледиле су ми се и ноге и руке. Имали смо и печурке и топове на бини, ништа није вредело. Користили смо и фенове за грејање инструмената, јер су се и трубе ледиле на позорници.

Дејан Петровић и његова породица годинама гаје љубав према музици. Када је изубио оца, осети је притисак да буде бољи: 

- Било је ту добрих ствари, али било је и лоших. Када сам имао 14 година остао сам без оца, и људи су кроз мене гледали њега, очекивали су да виде тату као свирача кад мене слушају. То је био велики терет на леђима, али издржали смо све, мој бенд и ја, тако да све то има предности и мане. Надам се да сам оправдао трубачко стабло породице Петровић, и мислим да су и отац, и деда, и прадеда поносни на мене.

Признао је да је од трубе зарадио више него довољно да може лагодно да живи:  

- Пре три године, још док је корона била у пуном јеку, било је доста слободног времена, па сам размишљао шта радити у случају нечег тако непланираног, јер је музика у том моменту стала. Сасвим случајно, уз Божју помоћ, појавио се мој дугогодишњи пријатељ из Ужица и дошли смо до заједничког предлога. Јурио сам да купим плац на Златибору, да можда нешто инвестирам, а он се појавио са идејом да узмемо већи плац и направимо нешто заједно. Ми смо тренутно у изградњи 17 луксузних вила на Златибору, где правимо приватно насеље. Он прави своју кућу, ја своју, а осталих 15 је за продају. То ће бити посебан печат за Златибор, рекао је он и додао:

- Имао сам апартман који сам продао и тај новац сам уложио у овај пројекат. Имам викендицу у Кокином Броду, а то је ближе Златару. То је заправо породична кућа, супруга ми је одатле родом. Имам жељу да живим на Златибору. Дођем данас за Београд, увече свирам, а пошто ми до Ужица треба два сата, сутрадан с породицом кулирам у шуми. Што се пројекта тиче, грађевински ћу објаснити - наливено је свих 17 плоча, шест кућа је требало већ да укровимо, али, нажалост, због времена нисмо стигли. Планирамо да на пролеће 2025. године то буде усељиво - рекао је од за "24седам".

БОНУС ВИДЕО: