Верује се да слама симболично представља рођење Божијег сина у Витлејемској пећини, због чега се углавном простире на под, испод стола или, пак, на сто преко којег се сервира бадња трпеза. По слами се посипају жито и ораси, и ситни дарови и парице за децу.
Узбудљиви тренуци Божићне ноћи у Србији носе са собом многе традиције, а један од неизоставних обичаја је стављање сламе под јастук, али и посипање по поду, стављање испод стола и слично.
Ево шта овај стари српски обичај симболизује у празничној ноћи
Сматра се да посипање жита по слами симболизује Мајку Божију, која је, кад се Исус родио, жито бацала стоци која је била у штали како не би грицкали сламу на којој је Христ лежао. Ораси у слами постављени по угловима куће требали би да симболишу Божију власт на све четири стране света.
Међутим, постоје и друга веровања која су везана за овај обичај. Наиме, слама која се разноси по кући, јело на поду и разношење ораха по ћошковима део су култа мртвих.
Слама, као природни елемент, има дубоко укорењено значење у српској традицији. Сматра се симболом плодности, обиља и заштите од злих сила. У контексту Божића, слама постаје део ритуала који носи благослов и жеље за просперитетом.
Пре саме вечери, домаћица би пажљиво припремала сламу која ће бити постављена испод јастука. Слама се често обликује у облик малог гнезда или венца, украшава гранчицама бадњака или цвећем, чинећи је спремном за постављање под јастук.
Слама под јастуком сматра се местом где духови предака и божанске силе доносе благослов и заштиту домаћинству. Верује се да слама има моћ да привуче позитивну енергију, чинећи празничну ноћ магичном и безбедном.
Стављање сламе под јастук током Божићне ноћи доноси не само традицију већ и осећај повезаности с коренима и поштовања према симболима плодности и благослова. Овај стари српски обичај чини празничну ноћ још посебнијом, уносећи у дом магичан додир традиције и дух празника.
Уношење сламе прати још једна фолклорна традиција. Када се сено простре, неко од старијих укућана, обично мајка, шетајући укруг око сламе, кокодаче и глуми кокошку, док је прате деца из куће и имитирају пилиће који пијучу и кљуцају. Деца се потом сместе у сламу и играју тражећи симболичне дарове као што су слаткиши, парице или воће.