Реч је о данима када Исус Христ још увек није био крштен и да је због тога и данас у ово доба земља отворена да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони.
- То се више веже кроз етимологију и кроз обичај него кроз црквена учења. Постоје народна и црквена учења. Мада сва народна учења имају своју основу негде у хришћанству. Махом су ове ствари више везане за веру, зато што Господ Исус Христ није крштен са 10 дана, него је крштен у својој 30. години. Како нам каже Еванђеље, крстио га је Свети Јован Крститељ. Сам назив некрштени дани нам управо долази од тога, има ту своју етимологију у неким, ајде кажем, појавама које се дешавају у ово доба године. Знате, када је нека велика светиња, тада се развија и нека антитеза, као неки баланс - објаснио је теолог Небојша Лазић.
Фото: Новости архива
Ове нечастиве силе владају од тренутка када се смркне па све док не запевају први петлови. Због тога, народ каже, преко ноћи никако не треба излазити из куће. Онај ко се усуди да путује након заласка сунца, каже предање, неће добро проћи, а ако неко баш мора да излази требало би да са собом носи бели лук, крст или неки оштар метални предмет.
- Наши преци су у овом периоду године били махом завејани у кући, дан је краћи, све то има један психолошки основ и где се код људи развија се тај један осећај да постоје демони, да постоје неке силе. А и у цркви, сама прослава Божића и богојављења је до 4. века, како знамо, била спојена у један празник који се зове Епифанија, или богопројављење, где нису постојали одређени празници, него све је био један празник и колико су ти празници велики, само нам назив говори. Народ је, ајде кажем, због тих специфичних околности живота развијао тај један обичај да су некрштени дани, да се неки демони по гробљима окупљају и тако даље - рекао је теолог.
Како каже, то има чудну аналогију са западним хришћанством, поготово у земљама где се развио празник "Халлоwеен".
Та једна антитеза, када је нешто свето, да је то демонско, виле и остале нечасне силе, нападају управо светињу и онда су они у својој западној традицији развили тај Халлоwеен празник. Тада људи маскирани иду од куће до куће, траже слаткише. То постоји и у нашим областима, посебно у источној Србији, средишњој Босни у нашег народа, називају се коледари, када иду маскирани и чувају, ајде кажем, имају ту комшијску стражу против демона - рекао је теолог Лазић гостујући на Прва ТВ.
Народна веровања за "Некрштене дане"
У неким крајевима Србије још се и данас пажљиво пази да у Некрштене дане жене никако не преду, не ткају и не перу.
Напољу се не оставља ништа бело, а нарочито се брине да ван не остане дечја одећа јер би зле силе бајалицама и уроцима могле преко ствари да нашкоде деци.
По неким селима, нарочито у влашким крајевима, крије се чак и светлост из кућа тако што се на прозоре стављају завесе или спуштају ролетне. Ноћу се не пије вода јер предање каже да се демони увлаче у кућне посуде и ту вребају неопрезне.
Народ каже да "Некрштени дани" нису добро време за рађање. Верује се да ће дете које дође на свет између Божића и Богојављања бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово – деца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.
Како би "одагнао беду и смањио муку" у овом суморном периоду, народ је смислио и “противлек” за Некрштене дане – некада су по селима и градовима у Србији на све стране ишле маскиране поворке које су представљале духове, чудовишта и мртве претке. Ови коледари су се кретали од куће до куће и тражили прилоге: сланину, јаја, месо, брашно, млеко, ракију и вино…
Верује се да ће граја, музика и смех отерати нечастиве силе. А уз храну, пиће и "чашицу разговора" сваки страх и мука се лакше поднесу и бриже прођу.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&
