Новак Ђоковић, који ових дана у Аустралији игра први гренд-слем у сезони и брани прошлогодишњи трофеј, у разговору са још једном тениском легендом, Џимом Куријером, открио је по чему би волео да га памте кад заврши каријеру, а дотакао се и најважније теме – деце.
Стефан и Тара тренутно нису с њим на другом крају света и сигурно му није лако јер ће изостати најзначајнија подршка. Али, нешто мора да се жртвује.
- Да будем искрен, мало сам подељен у вези с тим. Увек је део мене дечак који обожава тенис, зна само за тенис, посветио му је цео живот. Тај дечак и даље жели да настави. С друге стране, отац сам двоје деце, далеко сам од породице… Сваки пут када путујем на дуже, слама ми се срце.
- Увек размишљам о томе колико дуго би требало да играм, колико турнира, да ли је вредно тога… Почео сам годину уобичајено: дошао сам рано у Аустралију, волим да играм овде, на месту где сам остварио највеће успехе на гренд слем нивоу. После тога, заиста не знам.
Емоције су прорадиле када је проговорио о деци и породици.
- И даље сам гладан, и даље желим да се надмећем, и даље могу да трчим сатима, али сада је више до емотивног аспекта – шта је приоритет? Тенис је био приоритет више од двадесет година, у ствари тридесет, и не желим да пропустим превише тренутака са својом децом.
(Хелло)