Свети Василије рођен је у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.
Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година. Велики је поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као Српска Нова година.
Обичаји
У многим крајевима спаљују се остаци бадњака, понегде меси посебан обредни хлеб, василица, у спомен Светом Василију Великом. У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве светлости и топлоте.
Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати.
У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.
Данас би требало избегавати свађе да се не бисте свађали целе године.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
