Држава ће за сваког од њих издвојити по 5.000 динара месечно и ту суму ће добијати девет месеци годишње. Наравно, остају им и надокнаде које примају од послодавца за учење кроз рад, а то је од 4.500 динара до 13.500 динара, зависно од тога колико пута недељно имају праксу.
Влада Србије усвојила је крајем прошле године Уредбу о подршци дуалном образовању. То значи да ће сви који упишу дефицитарне смерове, без обзира да ли имају праксу у компанији или не примати помоћ државе и то месечно по 5.000 динара. Тај износ уплаћиваће ученицима држава преко наменског рачуна који ће бити отворен у Поштанској штедионици.
Када почне пракса у компанијама, осим 5.000 од државе ђаци ће добијати и надокнаду од компанија како је предвиђено Законом о дуалном образовању. За сваки дан проведен на пракси добијају 70 одсто минималне цене рада по сату. Прерачунато у новац то значи да за један дан праксе недељно у компанији добијају 4.500 динара. Старији разреди који имају по два или три дана праксе недељно добијају по 9.000 динара, односно 13.500 динара месечно.
Која су дефицитарна занимања у Србији сваке године одређиваће Привредна комора Србије и Национална служба за запошљавање на основу анализе тржишта рада и потреба привреде. Они ће ове године до 1. фебрура доставити Канцеларији за дуално образовање која су занимања мапирана као дефицитарна за ову годину.
Иначе, према подацима Привредне коморе Србије тренутно су дефицитарна занимања у грађевинарству- вариоци, тесари, зидари, грађевински техничари, руковаоци грађевинским машинама. У текстилној индустрији - шивачи, моделари одеће, моделари обуће, механичари текслних машина. У трговини и угоститељству недостају - продавци, месари, пекари, конобари, кувари, собарице и рецепционери.
Недостају и возачи камиона и аутобуса, али и столари, бравари, алатничари, обућари, аутомеханичари, аутолимари, фарбари, водоинсталатери, затим тапетари, оператери на ЦНЦ машинама, механтроничари, машински техничари – сервисери ЦНЦ машина, електричари, машинбравари, бравари монтери, металостругари, металоглодачи, ливари. У здравству медицинске сестре.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Значајна подршка
Габријела Грујић, директорка Канцеларије за дуално образовање каже да је значајна подршка од 5.000 динара коју ће добијати сваки ученик који упише дефицитарно занимање. Додаје да је важно да ученици знају да ће тај износ добијати три или четири године колико траје школовање, плус износ који ће добијати за праксу у компанијама.
- То је значајна подршка за децу која се одлуче за дефицитарна занимања. Сваке године ћемо на основу података лоцирати која су дефицитарна занимања. Она неће бити сваке године иста, мењаће се у складу са потребама привреде - рекла је Грујић за Еуронеwс Србија.
Очекује да ће уз ову новчану помоћ државе оживети трогодишње стручне школе које образују занатлије. За школе које образују зидаре, завариваче, керамичаре, водоинсталатере претходних година скоро да није било заинтересованих ученика. Грујић каже да су предрасуде да се након завршене трогодишње школе не може наставити школовање и да је даља проходност дефинисана Законом о средњем образовању.
Која су занимања дефициратна знаће се 1. фебруара када ПКС и НСЗ треба да доставе Канцеларији за дуално образовање податке.
- На основу тих података, које су они мапирали са привредницима, ми ћемо доносити одлуке и расписујемо конкурс за школе. У Конкурсу за упис у средњу школу који ради Министарство просвете дефицитарна занимања биће посебно обележена. Тако ће ученици и родитељи знати да уколико упишу та занимања могу да рачунају на 5.000 динара месечно и тако девет месеци годишње - појаснила је Грујић.
Фото: Профимедиа
Надокнаде од послодаваца
Иначе, ђаци који се школују по дуалном моделу за сваки сат проведен у учењу кроз рад добијају 70 одсто од минималне цене рада по сату. Ту се ништа не мења, остаће тако и даље, само ће од државе за дефицитарна занимања добијати још по 5.000 динара месечно.
Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије каже да ученици који уче уз рад, за четири дана месечно рада у компанији добијају надокнаду од 4.500 динара.
- За послодавца је то трошак од око 8.100 динара, јер он мора да уплати доприносе, трошкове превоза, исхране, обезбеђење средстава за заштиту на раду - рекла је за Еуронеwс Србија.
Додаје да ће ПКС и Национална служба за запошљавање тек доставити Канцеларији која су то дефицитарна занимања, али да се она неће пуно разликовати од образовних профила која се школују по дуалном моделу.
Привредна комора Србије објавила је још у октобру прошле године позив послодавцима да се укључе у програм дуалног образовања. Тај позив отворен је до понедељка, 15. јануара.
Интересовање послодаваца све веће
Александра Милићевић из ПКС каже да интересовање послодаваца из године у годину све веће.
- Око 950 послодаваца широм Србије реализује дуално образовање. Они сарађују са око 186 средњих стручних школа, а око 16.000 ученика је прошло кроз овај модел образовања за десетак година колико овај модел траје - навела је она.
Додаје да се сваке године иновирају програми, да се усклађују са потребама привреде. У наредној школској години, како је рекла, 83 образовна профила ће се образовати по дуалном моделу.
- Од 83 образовна профила по дуалном, десет ће бити нових. Међу њима је возач моторних возила, затим козметички техничар и различити профили електротехнике и рачунарства - навела је она.
Тенденција учења кроз рад је да се повећава број сати и број дана праксе код послодаваца да би ђаци стекли што више практичних знања и били што припремљенији за свет рада.
Сви послодавци могу да се укључе у дуално образовање, а неопходно је само да прођу акредитацију код ПКС.
(Извор: Еуронеwс Србија)
БОНУС ВИДЕО:
