Соја Јовановић рођена је 1. фебруара 1922. године у Београду. Деда по оцу био јој је дворски фотограф Милан Јовановић, рођени брат чувеног сликара Паје Јовановића. Задужена је за процват Београдског драмског позоришта, а истакла се и у филмској режији, па је тако режирала и први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира.
Најпознатија је по томе што је режирала први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира, по роману Стевана Сремца, а њена режија Сумњивог лица у Академском позоришту 1947. била је први покушај модерног тумачења Нушића.
Заслужна је за процват Београдског драмског позоришта од 1951. Њене главне позоришне режије су: Лабиш Флорентински шешир, Брехт Добри човек из Сечуана, Ануј Бал лопова, Фриш Андора, Милер Приповест о два понедељка и Мир-Јам 'Рањени орао. Режирала је и први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира, Дилижанса снова, Пут око света, Др, Сумњиво лице. Орлови рано лете, Обичан човек.
За своја остварења добила је највећа признања међу којима су Златна арена у Пули (1975.), Специјална диплома Кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности, награда Бојан Ступица и многе друге.
Током каријере која је трајала пола века поставила је укупно 50 представа, као и 23 играна филма и серија.
Соја Јовановић је преминула у Београду 22. априла 2002. године, а 2014. године град поставља спомен-плочу највећој српској режисерки на углу Његошеве и улице Максима Горког.
Фото: град Београд
