- Ми смо сарађивали 20 година, имао сам нажалост негативне информације и пре него што су отишле у етар. Период прилагођавања је био јако кратак, све је било шокантно за мене, потпуна неверица. И даље нисам свестан те чињенице да га нема. Све чекам да кад се заврши сезона да ће се појавити, имали смо договор да се видимо за двадесетак дана у Њујорку, па још нисам свестан трагедије која се догодила - казао је Ражнатовић.
На данашњој утакмици АБА лиге између Партизана и Меге, Милојевићу ће бити одата последња почаст, на шта је Ражнатовић скренуо пажњу:
- Готово је невероватно да се то догодило када је распоред АБА лиге да играју тимови који су обележили играчку и тренерску његову каријеру. Па онда играју Мега и Будућност, једини клубови којима је био тренер у Европи. Као да су се кошаркашки богови договорили да то буде тако за њега. Биће ово прилика да се ода пошта човеку који је пуно урадио за Мегу и Партизан.
Ражнатовић је испричао и до сада непознату информацију о томе како је Милојевић уопште стигао у Мегу, у којој је као тренер чак провео осам година:
- Искрено, у кошарци имате две врсте играча: оне који током каријере знају да ће бити тренери, као рецимо Лука Павићевић и оне друге попут Милојевића којима то никад није пало на памет. Након завршетка играчке каријере због повреде колена, Дејан је имао период у коме је био ни на небу ни на земљи. Спорт му је недостајао, није почео нешто друго, а пошто га ја волим и измислио сам за њега место тим-менаџера у Меги. Када се вратио Вукоичић и екипа није добро реаговала јер се навикла на Дејана, па сам се налазио у тешкој ситуацији и нисам могао да сменим Вукоичића због резултата, док је тим желео Дејана. У животу мораш да имаш и среће да се нешто догоди. Звезда је изгубила два меча у три дана и довела је Вукоичића уместо Лазића, па се отворио простор да Милојевић постане тренер Меге. Мега за себе каже да је мали велики клуб, а до њега је била мали клуб - нагласио је познати агент.
Према његовим речима, Милојевић је имао јединствен тренерски пут јер је у посао ушао "неприпремљен и учио је успут", тако да је оно што је постигао - да је дошао до НБА лиге и освојио шампионски прстен - посебно импресивно:
- За разлику од већине тренера, није имао его, хтео је да учи, па је рецимо звао Трифуновића и Џикића на тренинге. Постао је сјајан тренер и стигао до Голден Стејта са којим има титулу и то ће остати заувек на папиру. На папиру неће остати да доза поштовања према њему у Голден Стејту премашује позицију коју има јер једноставно, освојио их је непосредношћу, увек каже шта мисли, па је имао и другачије мишљење од Стива Кера што се тренеру и снимало. Сви су тужни и најбољи доказ за то је како се НБА лига опростила њега. То није на нивоу трећег или четвртог тренера НБА тима. Ако нешто може да ме чини задовољним је да је НБА лига препознала његову величину - закључио је он.
(Мондо)