Овај озбиљан проблем привукао је пажњу не само грађана већ и надлежних институција, а број оптужби за непримерено понашање медицинског особља у порођајним салама бележи забрињавајући пораст.
Случај доктора из Сремске Митровице, чије поступке је истраживала инспекција Министарства здравља налази се у фокусу јавности. О томе шта су открили и какве су мере предузете, као и зашто Лекарска комора Србије остаје нема у вези с овим случајем у емисији "Уранак" на телевизији К1 говорила је овог јутра министарка здравља, проф. др Даница Грујичић.
- Извршен је унутрашњи стручни надзор, који није дао свој закључак. Наиме, колеге које су обављале стручни надзор тражиле су да сви учесници, укључујући и начелника одељења, као и сви присутни током порођаја, дају изјаве. Они су доставили изјаве, али инспекција још увек није донела свој закључак. Данас су им постављени рокови да доставе све изјаве, након чега ће инспекторка Министарства здравља изнети своје мишљење. Ипак, у оваквим ситуацијама увек је препоручљиво спровести објективан стручни надзор.
- Републичка стручна комисија за гинекологију и акушерство препоручује спровођење надзора на основу списка надзорника који ради у складу са законом коморе. Биће одабрана три надзорника који ће имати две недеље времена да саставе извештај. Са друге стране, приметили смо да је доктор приведен и да ће бити покренут поступак. Детаљи саме истраге нису потпуно познати, па се не бих изјашњавала док не добијем комплетну информацију.
Антикорупцијски тим је интервенисао и сматрао да су потребне додатне анализе, а трудићу се да се то заврши током ове недеље. Када добијем званичан извештај стручног надзора, тада ћу имати све информације о томе да ли је поступано у складу са правилима или не. Постоје запослени који су потврдили све што је изјавила породиља. Компликације су уобичајене у порођају, који је природно медицинско стање. Нажалост, увек постоји могућност компликација. Чеси су затворили сва породилишта која имају мање од 300 порођаја годишње. Сремска Митровица има већи број порођаја, што указује на искусне стручњаке. Иако је најбоље спречити компликације, у случају да дође до њих, особа која ради мора задржати апсолутну мирноћу и не подлећи паници. Шта се тачно дешавало тамо, сазнаћемо када се спољна стручна контрола изјасни – рекла је Даница Грујичић.
У случају Марице Михајловић направљено неколико грешака
- Овде се појавило неколико грешака. Када већ дође до компликација, сматрам да су колега и дежурна екипа морале одмах обавестити директора болнице, који је иначе гинеколог, у року од једног сата о томе шта се догодило. Унутрашња стручна контрола је требало да се спроведе наредног дана, а не тек када су се информације појавиле на друштвеним мрежама. Не можемо чекати да се информације појаве на мрежама; морамо сами реаговати на такве компликације.
- Ако дође до инцидента, Министарство здравља ће сада издати одговарајућу инструкцију, према којој, у случају нежељеног медицинског догађања, директор установе мора бити обавештен унутар једног сата, а ја као министар унутар два сата. Пре него што информације процуре на друштвеним мрежама, требамо знати тачно шта се десило и имати праве информације о томе. Нажалост, колеге су чекале да се информације појаве на друштвеним мрежама, стварајући утисак да се нешто покушава прикрити. Доктори се често штите међусобно, али мора постојати граница те заштите. Обавеза им је обавестити директора, а затим директор треба да обавести мене. Кључно је да сви буду обавештени уколико се нешто необично догоди у болници, поготово ако је ситуација тако трагична као што је овај случај - каже проф. др Грујичић и додаје да је доктор морао да реферише током јутарњег састанка шта се догодило током дежурства:
- Постоје јутарњи састанци на којима се износе све информације о догађајима током једног дежурства. Претпостављам да је колега барем требао реферисати о томе ујутру, с обзиром на то да је било познато да је дете преминуло у раним јутарњим часовима. Мислим да је директор требао реаговати. Био је дужан реаговати, спровести унутрашњу контролу и одмах изнети неко саопштење - изјавила је министрака.
Додала је да нисмо сви исти када је у питању толеранција на бол.
- Женица чије је дете преминуло добила је аналгезију, што значи да јој је праг толеранције на бол био нижи. Неки не желе примити аналгезију и желе се породити потпуно природно, а то је такође могуће. Понекад се суочавамо с компликацијама. Лепо је када све иде глатко, тада смо сви велики доктори, али када се појаве компликације, експерти се разликују од оних који то нису. Ко је тачно одговоран у овом случају, шта се дешавало, шта се догодило у Врању, на та питања не би требало да одговара само унутрашња, већ и спољашња стручна контрола – каже министарка здравља и додаје, да би Републичка здравствена комисија морала да направи протокол по коме ће се поступати у случају компликација:
- Очекујемо од Републичке комисије за акушерство и гинекологију да изради протокол строге праксе за све медицинске поступке, посебно оне код којих се очекује могућност компликација. Морају се прецизно прописати протоколи, иако сваки случај има своје специфичности, како би се обезбедила правилна процедура. То се учи током специјализације, али морају постојати општа правила која ће сви поштовати - навела је.
Истиче да су насиље било које врсте, употреба неадекватних израза и непоштовање пацијента су недопустиви.
- Важно је да поштујете жену, јер она из било ког разлога можда не може да се напне. Сви смо различити и не смете вређати. Када дође до компликација, није ми јасно зашто је проблем позвати још неког од колега. Очигледно се нешто дешавало. Последица свега овога ће бити да нико неће желети да се специјализује за гинекологију или да се бави породилиштем. Од сто најбољих студената који су примљени у протеклом периоду, само се један определио за општу хирургију. О проблемима се мора разговарати и они се морају пријавити директору. Иначе, ћемо се суочити са ситуацијом у којој нико неће желети да се бави овим послом. Грешке и инциденти се дешавају свуда у свету, али анализа ових ситуација може вам помоћи да спроведете превентивне мере.
Министарка је казала да тамо где постоји могућност да пратилац и породиља буду изоловани, наравно да то треба омогућити.
- У неким болницама постоје порођајне сале које су заједничке, те није могуће присуство пратиоца због других жена. Сматрам да треба у свакој болници омогућити присуство пратиоца током порођаја. Ова могућност би требало да буде доступна без финансијске надокнаде. Психолошки моменат је изузетно важан у свим болестима, посебно код порођаја и трудноће. Наравно, потребно је обезбедити одређене услове за порођај, јер није реално довести мушкарца у салу где се четири жене порађају.
Поред акушерког постоји и геријатријско насије
- Ко одређује ко има право на колико година живота? Како се мења однос према породиљама, исто тако се мора мењати и према старијим суграђанима. На домаће васпитање не могу директно утицати, али образовање у вртићима, школама и радним организацијама може имати кључну улогу. Требало би санкционисати оне који се понашају грубо. Ако директор није упознат да се нешто дешава, онда су начелници који морају да буду упућени. Сви они ћуте, али онда морају да буду свесни да ће преузети одговорност. Да би се нешто постигло, морамо променити Закон о здравственој заштити који је неприкладан, као и закон о раду. По постојећем закону о раду, немате могућност да награђујете оне који воде клинике или домове здравља, а да санкционишете оне који не обављају свој посао. Требамо размотрити учинак и анализирати број откривених болести у раним фазама, што може смањити трошкове лечења тих пацијената. Ово је задужење Републичке здравствене комисије - додаје министарка здравља.