Један за другим, те зиме 2000. године, "падале" су вође београдских гангова. Поред миљаковачког, нападнут је и бежанијско-новобеоградски клан.
Прва велика глава из света подземља пала је на Новом Београду. Тог 25. фебруара 2000. ауди смрти са егзекуторима, наоружаним "калашњиковима", чекали су Радослава Трлајића, Бату Трлају (37). Сачекушу су му припремила чак тројица нападача. Када су спазили његов аутомобил запуцали су, а Трлаја се дао у бег за живот.
Иако је Трлајић приметио заседу на паркингу испред своје зграде у Улици др Ивана Рибара, борио се као лав. Било је 22.30 сати када су запраштали смртоносни хици. Претпоставља се да су га убице чекале у аутомобилу, на неосветљеном паркингу.
Један од вођа бежанијског клана, непосредно пред пуцњаву био је у свом БМW-у и возио се ка броју 118 у др Ивана Рибара, ка стану где живи. Док је прилазио згради, вероватно је приметио нападаче, који су га чекали. Дао је гас и аутомобилом покушао да умакне смрти бежећи ка другом крају насеља. Убице су, међутим, запуцале.
Успели су да га ране и он је у следећем тренутку, 200 метара даље, изгубио контролу над возилом, скренуо са пута, слетео у јарак и преврнуо се. Тешко рањен Трлајић је, ипак, успео да се извуче из аутомобила и трчећи крене ка оближњим зградама да нађе спас.
Под правом кишом метака успео је да претрчи још стотинак метара, преко ливаде, али су убице биле брже. Стигли су га и изрешетали калашњиковима. Трлајић је сав у крви остао да лежи на плочнику, испред броја 142. у Улици др Ивана Рибара у Новом Београду, на око 500 метара од свог стана.
Нападачи су побегли колима, а успут су се ослободили и оружја. У ширем кругу места злочина, током увиђаја, полиција је пронашла два калашњикова, један пиштољ, оквир за аутомат и много чаура различитог калибра.
У првом моменту се претпостављало да је пиштољ испао Трлајићу, који је по свему судећи, покушао да узврати на напад. То се касније показало тачним. Још исте ноћи полиција је пронашла и "ауди" којим су убице побегле са места злочина. У њему је био остављен и трећи калашњиков, коришћен за Трлајићеву ликвидацију.
Убице су се, међутим, потрудиле да уклоне све друге трагове и отиске, који би могли да помогну при истрази. У "аудију" је пронађена и стара полицијска одећа.
За Трлајића се у београдском подземлју одавно говорило да је на "црној листи". О пословима вође новобеоградског клана углавном се све знало. Припадници СУП Београд ухапсили су га марта 1998. године сумњичећи га да је организовао транспорт са готово четири килограма кокаина. Ухапшен је у пошти на Бежанијској коси са још четворицом пријатеља.
Трлајић ће остати упамћен и као човек који је на леђима носио Кристијана Голубовића кад је овај, приликом бекства, повредио ногу скочивши с трећег спрата Петог општинског суда у Београду. Међутим, убиство Трлајића ипак се повезује као део освете због ликвидације Жељка Ражнатовића, иако није до краја разјашњена нити доказана његова евентуална умешаност. Једино је познато да су поједини чланови бежанијског криминалног клана касније оптужени и осуђени за убиство комнданта СДГ.
Мала бара, много крокодила
Радослав Трлајић је у београдском подземлју био познат по реченици: „Мала бара, много крокодила“, којом је описао оно што се дешавало деведесетих година у Србији. Према неким изворима, мотив његовог убиства су нерашчишћени рачуни у трговини дрогом.
- Он није успео да плати око пет килограма кокаина, вредних око два милиона марака. Ту дрогу је полиција запленила у пошти на Бежанијској коси у марту 1998. Тада је Трлајић ухапшен с тројицом саучесника док су преузимали пакет од извесног Карлоса из Колумбије - подсетио је извор.
Детаље увиђаја на убиству Трлаје описао је Часлав Ристић, пензионисани форензичар, који је две деценије радио у МУП Србије, први је био на месту свирепих злочина који су деведесетих и почетком двехиљадитих пунили ступце црне хронике.
Описао је и како је 2000. године изгледала сцена убиства Радослава Трлајића, званог Бата Трлаја (37). Тада су приметили нешто невероватно, што се може повезати само са човеком коме прети смртна опасност.
- Било је занимљиво да је Трлајић тако рањен изашао из возила и кренуо да бежи преко њиве до улаза у зграду. Мерили смо кораке, трагови који су остали указивали су на то да је његов корак био скоро два метра. Измерили смо 1.9 метара дугачак корак.Трлаја је успео да стигне до зграде, али ту су га сустигли и убили из "калашњикова" - прича форензичар.