Један од најранијих ћириличних натписа исписан је на амајлији из 10. века. Амајлију са ћириличним натписом пронашли су археолози у Бугарској, а потиче из времена цара Симеона Великог.
У утврђењу “Балак Дере” код села Хухла, општина Ивајловград, откривена је оловна амајлија са натписом на ћирилици рекао је Ивајло Канев, члан археолошког тима Народног историјског музеја, за БТА, преноси Све о археологији.
Плочица је била пресавијена по средини, а накнадном конзервацијом је откривен натпис. Истраживачи су га пажљиво расклопили и пронашли дугачак старобугарски ћирилични натпис, седам редова на унутрашњој и четири реда на спољашњој страни плоче.
Амајлија од оловне плоче датује се у првој половини 10. века. То је такозвано Златно доба цара Симеона I (893-927). Симеон Велики је био бугарски кнез и цар. Владао је током првог Бугарског царства. Многи историчари га сматрају највећим бугарским владаром у историји. Водио је успешне ратове против Византије.
Најранији ћирилични натпис
Према мишљењу стручњака правопис личи на списе углавном из данашње североисточне Бугарске, где се налазила Симеонова престоница Преслав. За разлику од до сада познатих налаза, овај је необичан по канонском звучању текста који носи, као и по успешном дешифровању имена молитеља, Никола и Павел.
Све наведено стављено у контекст његовог археолошког окружења даје научницима разлог за претпоставку да су открили један од најранијих до сада познатих ћириличних текстова. Географски најближи слични артефакти, односно старобугарски ћирилични натписи, су две амајлије из 10-11. века пронађене на подручју Крџалија и Хаскова.
Према Ивајлу Каневу, у Балак Дереу је током похода цара Симеона на Цариград био бугарски гарнизон, а оловна амајлија је припадала његовим ратницима.
БОНУС ВИДЕО:
