За Даницу Максимовић се слободно може рећи да је једна од најлепших и најуспешнијих српских глумица. Током година успела је да изгради каријеру на којој јој многи завиде, али није занемарила ни породицу.
Даница је пре 40 година срела човека за којег сматра да је њена сродна душа. Иако су често очи јавности биле упрте у ту њену везу она никада није желела да се званично уда и стане пред олтар.
Она већ годинама ужива у ванбрачној заједници с Тодором Тодетом Лолићем, с којим има сина Милоша Лолића, који је наш познати позоришни режисер.
Даница и Тодор годинама живе заједно, али ни једно од њих двоје није сматрало да им је за срећу потребан папир. Управо због тога никада нису стали пред олтар, а Даница је једном приликом за домаће медије открила шта је за њих срећа.
– Верујем да вам је тешко да то схватите, кад данас сви живе неке инстант животе и виртуелну стварност. Погледи, додири, лептирићи у стомаку, све оно што чини љубав потпуном, тога је, напросто, све мање. Ипак, ако је љубав права, сигурно ће трајати – испричала је Даница у једном интервјуу за Сторy пре неколико година.
За њу љубав је осећање које је успела у суштинском смислу да осети са својим Тодором и никаква потврда тога јој није била потребна.
– Важно је да је партнер уз вас и у срећи, као што је и у најтежим тренуцима, у смрти, када се растајете од највољенијих. Битно је и давање. Ништа не можете да добијете ако нећете дати, а пре свега љубав, разумевање, спокој. Нема ништа лепше од тога ако можете да пружите спокој партнеру поред вас. Све то ја сам пронашла у мом Тодету и зато толико дуго трајемо – нагласила је Даница.
Много пута су је новинари, али и блиски људи из њеног окружења питали зашто се она и Тодор никада нису венчали. Она је имала само један одговор на њега.
– Напросто је била наша одлука да се не венчамо. Ништа нам ни овако не фали. Неки су ме због тога осуђивали, вероватно водећи се вером и традицијом, али када је папир икада нешто одредио? Шта кога брига како ја живим?
Даница је често истицала да је најважније оно што носимо у срцу, а папир све трпи и није гаранција љубави, дуговечности, а понајмање среће.