Од свих светитеља и хришћанских мученика наш народ највише поштује и воли Светог Саву. Стручњаци сматрају да је за то највише "крива" Српска православна црква, али и многобројна народна предања и обичаји који се везују за овог свеца, а од којих су многи сачувани и практикују се и данас.
Верује се да је још за живота Свети Сава био нешто посебно за српски народ. Не само као принц, па ни као црквени вођа, већ као човек који је спреман да помогне, саслуша и подучи. Стручњаци и данас наглашавају да, када се пише о животу Светог Сава, заправо се говори о почецима српске просвете у Средњем веку. Зато и не чуди велики број народних обичаја и веровања која се везују за дан овог светитеља.
Празник Светог Саве почео је да се обележава већ у првим деценијама после његове смрти у 13. веку. Црква је успела да овај обичај пренесе у све земље у којима су живели Срби и он се одржао чак и у турско време и сачувао се све до данашњих дана. Постоји много народних веровања везаних за Савиндан. Многи ће данас гледати у небо и пажљиво ослушкивати јер се верује да, ако на Светог Саву грми, земљи предстоје важни и судбоносни догађаји.
Интересантно је да је грмљавина на Светог Саву забележена и у народној песми о почетку буне на дахије 1804. године: “Трећу Свеци вргоше прилику, гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне Вериге, потресе се земља од Истока, да се Србљи на оружје дижу, ал се Србљи дигнут не смједоше…”
Многи домови Савиндан славе као своју крсну славу па ће данас широм Србије бити весело како у кућама домаћина, тако и код оних који иду у госте. Осим овога, Свети Сава је заштитник свих школа у којима ће се организовати приредбе и прославе у част великог просветитеља. Ако у кући имате ђака, на данашњи да би требало да направите жито, чак иако вам није слава. Стари кажу да на тај начин одајете пошту Светом Сави и детету обезбеђује срећу и успех у школовању.
Слично, у Војводини се на Савиндан обавезно праве переце – посне ако празник пада у среду или петак тј. мрсне ако пада у неки други дан. Овај обичај није везан за црквене каноне, али јесте за народно предање по коме је Свети Сава Србе научио како да на воденици мељу жито. Переци који се данас праве у његову част симболизују хлеб који је свом народу овај светитељ тако омогућио.
У неким крајевима Србије Светог Саву нарочито ревносно празнују сточари. Пред данашњи празник они, из страха од вукова, никако неће терати стоку у шуме. Такође, данас се не сме радити са сечивом, а чак се и бритве треба да се држе затворене да би и вуковима чељусти остале склопљене.
На данашњи празник, народ каже, по кући се не раде никакви тежи послови, а нарочито се треба клонити црвених тканина и бојења. Народ верује да ће у супротном вукови поклати сву стоку. Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негде посте целу недељу пре Савиндана. Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
Иако је дан Светог Саве такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Тако се у неким крајевима Србије сматра да данас жене смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави и велико спремање.
Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.
Ко је био Сава Немањић?
Свети Сава је био први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.
Са својим оцем, који се касније замонашио и добио име Симеон, подигао је манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке. Уредио је законоправило – зборник грађанских и црквених прописа, познато и као Крмчија Светог Саве.
Године 1219. Сава је од Васељенске патријаршије у Никеји изборио аутокефалност српске цркве са статусом самосталне архиепископије. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.
После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. наредио да се мошти Светог Саве спале на Врачару.
БОНУС ВИДЕО:
