- Такве улоге бих увек одбио. Једном приликом ме је позвао продуцент Неле Гарић и понудио ми је да будем у серији "Луд, збуњен, нормалан". Било ми је интересантно, а и хонорар је био добар, тако да сам се унапред радовао сарадњи. Међутим, када су ме позвали из Сарајева, рекли су ми да би волели да играм Лесковчанина хомосексуалца - истакао је прво.
- Ја себе нисам могао да повежем са том улогом, а чинило ми се и као непријатељски чин према мојој домовини, тако да нисам прихватио понуду. Вероватно би већина ту улогу прихватила због високог хонорара, али ја имам своје принципе - рекао је Предраг.
Присетио се тад и свог пријатеља, кума и колеге, покојног Богољуба Митића Ђоше.
Фото: В. Данилов
- Ја сам Ђошу венчао и крстио његову децу Наталију и Олгу. Није ме слушао, а благовремено сам апеловао да се мане алкохола и естраде. Сећам се да када смо почели да се бавимо овим послом, он је имао 99, а када је умро 160 килограма. Тај податак говори којим начином живота је живео... - рекао је Смиљковић.
- Пошто је имао тромб, лекари су га упозоравали, али он није слушао ни њих. Ми смо се због тога једно време и мало удаљили јер моје правило је да, када се ради, алкохола нема. Није желео да се врати на прави пут - додао је глумац.
Фото: репринт ТВ Новости
Предрага и данас људи на улици ословљавају именом лика из серије, што му нимало не смета.
- Тика носи шешир и бркове, ја не. Када то скинем, тешко ме препознају. Чак ни полицајци не виде о коме се ради, па ми не прогледају кроз прсте, већ стално пишу пријаве због којих морам код судије за прекршаје. Људи виде да ме знају однекле, али то не доводе у везу с Тиком Шпицом. Деси ми се да ме продавачица у радњи пита: "Ма, одакле се ми знамо?", а ја кажем да сам таксиста, возач у градском саобраћају… - рекао је једном приликом кроз смех Предраг Смиљковић.
БОНУС ВИДЕО:
