Тада је признао да је Тома возио аутомобил иако није имао возачку дозволу.
- Возио је аутомобил, али никада није положио. Сматрао је да му не треба дозвола ако зна да вози. Тад је било завршено да ми положимо, ја први возио, дошао ред на њега, а он каже ‘Полигони, кромпири’. Уместо да оде на полигон, он је видео једну кафану, ушао у једносмерну улицу са комшијом и рекао му да иду да попију - испричао је Калезић једном приликом.
Наравно, ту није крај њиховим анегдотама које су обележиле вишедеценијско пријатељство. Калезић се присетио како је Тома избегао смрт за длаку када га је ударио тролејбус.
- У три сата ујутро ме једном зове идемо у казино у Панчево да одиграмо задња три бацања на рулету пре затварања. Кажем да не могу и да ме пусти да спавам и он оде. После сат времана ме буди рођак, исто Калезић, начелник на Хируршкој клиници, каже, дођи по овог твог, закрпили смо га. Ја дођем, њему нога у гипсу, глава замотана. Пре тога га Гоца офарбала у црно, само му је нос штрчао. Он ме тада као напао: "Видиш, шта си ми урадио, је л' видиш." Кажем му да нисам крив што је прошао кроз црвено код Лондона и тролејбус га ударио. Срећом, имао је јак ауто, па је преживео. Кад је све то прошло, рекао ми да му из његовог гепека донесем пиво. Сиђем доле, узмем гајбу у првој продавници, сакријем му под кревет у болници. Кад је изашао након неког времена, зове ме кући, тад ме напао зашто нисам узео из слупаног аута пиво него му потурио друго пиво.
Тома није имао меру када је коцкање у питању.
- Тек кад се Тома разболео, покушао сам да утичем на њега. Тад је био већ услов да се одрекне алкохола, пред саму операцију, тад сам покушао, али сам знао да је немогуће, па сам одустао. Ево, на пример, говорио сам му 100 пута: "Гаги, ајмо кући из казина, доста је", ма он ме не чује. Није ни помишљао да прекине игру. Ја га тако сатима чекам док игра карте. Док се не падне у несвест, он не стаје. За њега није било краја.
Никад није хтео да се вози аутобусом на турнеје, није хтео да се меша с колегама
- Увек сам возио Тому аутом и Кемала, нисмо аутобусом ишли с колегама, већ одвојено. Тома је тако хтео. Људи су тад са шапатом говорили кад дођемо негде на наступ: "Ево га Тома." Такво је било време и људи, поштовало се све - рекао је Калезић пре пар година.