ЗАХТЕВ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ПОСЕБНЕ СЕДНИЦЕ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН - ФЕБРУАР 2024.
У складу са чланом 35 Повеље Уједињених нација и чланом 3 Привременог пословника Савета безбедности УН (Провисионал Рулес оф Процедуре оф тхе Сецуритy Цоунцил (С/96/Рев.7) Република Србија овим писмом скреће пажњу Савету безбедности на актуелну ситуацију на територији Косова и Метохије и у вези са Косовом и Метохијом, која је у оштрој супротности са Повељом УН и Резолуцијом СБУН (1999) 1244, и која је такве природе да захтева одржавање посебне седнице Савета безбедности.
Наиме, на овој територији, која се у складу са Повељом УН, другим правилима међународног права и Резолуцијом Савета безбедности УН (1244) налази у саставу Републике Србије, а на којој је успостављена међународна управа Уједињених нација, у току је кулминација дуготрајних и добро испланираних и систематских акција тзв. руководства косовских Албанаца, којом се Срби намерно подвргавају неподношљивим животним условима. Ради се о нелегалној одлуци Привремених институција самоуправе у Приштини о укидању промета српске валуте динара на простору Косова и Метохије, која представља континуитет мера бруталног физичког и институционалног насиља над Србима од стране Привремених институција самоуправе у Приштини, а чији је суштински циљ потпуно етничко чишћење и нестанак српске популације са тог простора – што је тренутно у току.
Разорност поменутих дуготрајних мера репресије тзв. руководства косовских Албанаца, у оквиру којих нелегално укидање српске валуте динар представља најсвеобухватнији поступак у намерном подвргавању Срба неподношљивим животним условима, упечатљиво илуструје податак да је више од 14% Срба већ напустило простор Косова и Метохије само за протеклих годину дана. Имајући у виду да се овај процес драстично интензивирао након најаве поменуте нелегалне мере укидања српског динара, Република Србија иницира одржавање ванредне седнице СБ УН како би се хитно предузеле мере које би спречиле настанак непоправљиве штете (иррепарабле харм) по опстанак српског народа на простору Косова и Метохије.
Тзв. руководство косовских Албанаца је поменутом мером укидања промета српског динара у потпуности лишило Србе и друге припаднике неалбанских заједница њихових редовних месечних плата, пензија, социјалне помоћи и других личних примања. У спровођењу ове мере је већ извршило насилне упаде и гашење српских институција, општина и амбуланти на подручју Горе, Пећи, Истока, Клине и Приштине, као и незакониту заплену новца који је био намењен исплати социјалне помоћи и пензија Србима у тим, махом повратничким, срединама наведених општина. Такође је моментално и суштински онемогућило рад 922 приватна привредна субјекта у власништву Срба, али и свако функционисање свих друштвених, здравствених, образовних, културних и свих других институција које Србима пружају јавне услуге на том простору.
Ова најновија мера, чије је спровођење у току, наступила је као природни наставак некажњеног, вишегодишњег, насилног и намерног подвргавања Срба на Косову и Метохији неподношљивим животним условима од стране тзв. руководства косовских Албанаца на челу са Аљбином Куртијем. Они су од фебруара 2021. године на територији Косова и Метохије континуирано вршили физичко и институционално насиље над Србима, подстицали претње и деловање којима су циљано креирали снажан осећај несигурности, небезбедности и егзистенцијалне угрожености српске популације, посебно на северу Косова и Метохије, провоцирали насилан одговор на своје акте и злоупотребљавали све полуге јавних институција како би подстакли и реализовали исељавање српског становништва са тог простора.
Само у периоду од новембра 2022. године, наоружане формације косовских Албанаца (чије је само постојање противно Резолуцији 1244 (1999)) 98 пута су користиле непропорционалну и незакониту силу против српског становништва (од чега 83 пута на простору севера КиМ). Користећи механизме привремених институција које су формиране супротно Резолуцији 1244 (1999) Савета безбедности УН, тешко наоружане формације косовских Албанаца су само од новембра 2022. године извршиле 38 упада на север Косова и Метохије, где у последње време остварују и континуирано оружано присуство.
То присуство користе да врше арбитрарна хапшења истакнутих српских појединаца и све друге познате облике физичког и институционалног насиља против српске популације. Између осталог, врше акте масовног застрашивања српског становништва кроз: 1) онемогућавање слободе кретања Срба путем безразложних заустављања, понижавајућег поступања, пребијања, па чак и рањавања цивила на илегално успостављеним оружаним пунктовима и свим другим тачкама на читавом северу КиМ, 2) безразложно отварање ватре и готово стално присуство оклопних борбених возила у уобичајено мирним урбаним српским срединама 3) нелегалну експропријацију земље у приватном власништву Срба, коју потом користе за изградњу нелегалних албанских полицијских база 4) доношење одлука о одузимању зграда у власништву српских институција, које су власници тих објеката 5) насилно отимање имовине Српске православне цркве и нарушавање специјалне заштитне зоне око објеката СПЦ, а српске православне цркве старе више векова присвајају и преименују у албанске, 6) преоравање и уништавање српских гробаља, 7) увођење осмомесечног илегалног ембарга на српску робу и заплене легалне робе у власништву српских трговаца...
Међутим, овде није реч само о оружаном присуству на северу КиМ албанских наоружаних групација, које су према Резолуцији 1244 морале да буду демилитаризоване - што подразумева и забрану њиховог поновног формирања у једном и или другом облику. На читавом простору Покрајине, привремене институције на челу са Аљбином Куртијем систематски и дуготрајно спроводе исте те и још многе друге акте, који се не могу окарактерисати другачије него као акти прогона као злочина против човечности. Ови систематски и добро испланирани акти су, примера ради, и формално одузимање елементарних демократских права Срба да гласају на српском референдуму и изборима 2023. године, обезбеђивање правне некажњивости за етничке Албанце који су починили многобројна полицијска пребијања и малтретирања, али и упуцавања седморо Срба, политичка маргинализација Срба на подручјима на којима су апсолутно већинско становништво, непоштовање статуса српског језика као службеног језика свих јавних институција, злоупотреба правосуђа за етнички мотивисан прогон Срба, као и онемогућавање повратка расељених под масовним лажним оптужбама за наводне ратне и друге злочине, устаљена пракса непоштовања трговинских споразума, посебно ЦЕФТА (којем је у име Косова приступио УНМИК), спровођење праксе онемогућавања или знатног отежавања испоруке лекова и медицинске опреме здравственим установама на подручјима у којима су Срби већина, онемогућавање или угрожавање транспорта најугроженијих пацијената, као и политика потпуне некажњивости (импунитy) за етнички мотивисане нападе на српско становништво, српске повратнике, српску имовину и објекте српске верске и културне баштине.
Најилустративнији пример напред описане егзистенцијалне угрожености Срба и њиховог стављања „изван закона“ у циљу извршења њиховог прогона од стране институција под контролом Аљбина Куртија свакако је онај у оквиру ког је тзв. косовско „правосуђе“, које Србе масовно прогони под лажним оптужбама за ратне и друге злочине, недавно донело одлуку да припадник илегалних тзв. Косовских безбедносних снага Азем Куртај, који је на Бадње вече 2023. године из службеног ватреног оружја упуцао српско дете Стефана Стојановића (11) и његовог рођака Милоша (21) Стојановића, сада буде слободан човек и брани се са слободе. Иначе, ово је само један од чак 470 некажњених етнички мотивисаних напада на Србе, СПЦ и њихову имовину од 2021. године - од када је на челу тзв. руководства косовских Албанаца Аљбин Курти, који сада руководи прогоном Срба. Поређења ради, од доласка Куртија на власт број етнички мотивисаних напада је дуплиран.
Услед свега наведеног, најновијом одлуком Приштине о забрани динара као легалне валуте на простору КиМ је непобитно створена ситуација која је такве природе да тренутно узрокује драстично погоршање безбедносних прилика и омогућава довршетак спровођења текућег (онгоинг) прогона, превасходно српског становништва, као злочина против човечности. Упоредо са прогоном Срба, тзв. руководство косовских Албанаца отворено одбија да испуни обавезе које су Привремене институције самоуправе у Приштини преузеле у оквиру Дијалога Београда и Приштине, у првом реду обавезу формирања Заједнице општина са већинским српским становништвом на Косову и Метохији. Истовремено, а уз одређену спољну подршку, настоји и да Републици Србији наметне политичка решења којима се легализују последице једностраног приштинског деловања у спровођењу етничког чишћења и прогона српског становништва, односно политичка решења којима се грубо крше одредбе резолуција Савета безбедности УН 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998), 1239 (1999) и 1244 (1999). Из те перспективе, Република Србија још једном изражава своју пуну приврженост доследном и стриктном поштовању циљева и начела Повеље УН, као и одредби Резолуције СБ 1244 (1999). Услед тога очекује и од других актера у међународној заједници да савесно испуњавају своје међународне обавезе у складу са Повељом УН, као и да не врше притисак на Републику Србију и оне које настоје да делују у складу са преузетим међународним обавезама. У том контексту, наглашавамо да је неспорно да обавезе свих међународних субјеката према Повељи УН, што укључује и стриктно поштовање резолуција Савета безбедности УН усвојених на основу Главе ВИИ Повеље УН, имају апсолутну превагу над свим другим споразумима и аранжманима.
Истичемо да Република Србија остаје у потпуности посвећена процесу нормализације односа Београда и Приштине у Дијалогу који се води под покровитељством Европске уније, а на основу Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација из 2010. године (А/Рес/64/298). Од почетка вођења Дијалога, Београд је конструктивно и у доброј вери приступао овом процесу, испуњавајући све своје обавезе у оквиру постигнутих споразума. С друге стране, Приштина одбијањем да пуних 11 година формира Заједницу српских општина, готово свакодневним ескалаторним потезима и институционалним насиљем у циљу прогона српског народа, обесмишљава све претходно потписане и договорене споразуме, с намером укидања и самог процеса Дијалога. С тим у вези, последља одлука о укидању српског динара на простору Косова и Метохије од стране Привремених институција самоуправе у Приштини донета је између осталог и с циљем потпуног укидања Дијалога.
Имајући то у виду, а у светлу чињенице да текуће структурно насиље над Србима кроз укидање српског динара, као кулминација дуготрајног и систематског, физичког и структурног, насиља руководства косовских Албанаца, непобитно прети да створи непоправљиву штету (иррепарабле харм) по опстанак српског народа на простору Косова и Метохије, Република Србија је у настојању да се спречи даља ескалација кризе на Косову и Метохији и очува мир и стабилност, принуђена да овим путем снажно захтева сазивање посебне хитне седнице Савета безбедности УН и одлучну реакцију међународне заједнице. Република Србија сматра да је одржавање такве седнице апсолутно неопходно и неодложно како би се текућа криза решила дипломатским средствима, у складу са међународним правом и без прибегавања употребе оружане силе и наметања решења која су у супротности са Повељом УН. Због хитности ситуације, у светлу непосредне опасности настанка непоправљиве штете (иррепарабле харм), сматрамо да је очито потребно хитно заседање Савета безбедности и то пре редовног одржавања седнице на којој би се разматрао извештај УНМИКа у складу са резолуцијама Савета безбедности УН 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998), 1239 (1999) и 1244 (1999).
Користимо ову прилику и да подсетимо да је Република Србија, на свим претходним седницама Савета безбедности о Косову и Метохији, упорно износила документоване тврдње о неспорном кршењу Резолуције Савета безбедности 1244 (1999), као и свеобухватном насиљу које руководство косовских Албанца спроводи како би Србе циљано подвргло неподношљивим животним условима и нагнало их да заувек напусте своје домове. Република Србија је такође указивала на изражен ризик погоршавања ситуације и драстичне ескалације тог, широко распрострањеног и систематског, напада приштинских привремених институција на српско становништво - којим руководство косовских Албанца сасвим извесно доводи до угрожавања или нарушавања мира и безбедности.
Будући да су се сада у потпуности материјализовала упозорења Републике Србије и да сада постоји непосредна и реална опасност да руководство косовских Албанаца након укидања српског динара, интензивира даље једностране акте, укључујући ту и ангажовање оружаних формација, у настојању да онемогући опстанак српског становништва на територији Косова и Метохије, да својим систематским и широко распрострањеним актима насиља, који неретко укључују и употребу оружане силе, повређује или тешко угрожава остваривање основних и на међународном праву утемељених права и интереса становника на Косову и Метохији, као и легитимне интересе Републике Србије, и будући да такви поступци могу провоцирати предузимање одговарајућих мера ради спречавања настанка непоправљиве штете (иррепарабле харм) и заштите основних права српског и другог неалбанског становништва који су гарантовани међународним правом, укључујући ту и Резолуцијом 1244 (1999), ради омогућавања да се даљи процес решавања косовског питања одвија у складу са основним начелима и правилима међународног права, посебно у складу са Повељом УН и принципима на којима се темељи Резолуција 1244 (1999), Република Србија апелује на Савет безбедности, али и све међународне организације и државе које могу да утичу на решавање кризе, да предузму све мере неопходне за:
Моментално заустављање текућег (онгоинг) и спречавање поновног покретања прогона српског народа, у циљу нормализације ситуације на Косову и Метохији и
Стварање услова за поновно успостављање смисленог дијалога Београда и Приштине под покровитељством ЕУ, а у складу са Повељом УН и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (1999).
Изражавајући дубоко поштовање према Савету безбедности, Република Србија још једном истиче очекивање да ће овај захтев бити прихваћен, као и да ће захтевана хитна ванредна седница Савета безбедности бити одржана у најкраћем могућем року. У супротном, игнорисање текућег (онгоинг) прогона и подвргавања Срба на Косову и Метохији неподношљивим условима живота, кроз укидање могућности њиховог економског и физичког опстанка на том простору, попут одсуства реакција на поменута претходна упозорења која је Република Србија упућивала на седницама Савета безбедности о Косову и Метохији, готово извесно ће резултирати настанком непоправљиве штете (иррепарабле харм) по опстанак српског народа на простору Косова и Метохије.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
