Као неко ко је усвојен, Петра је пролазила кроз нимало лак период, с обзиром да је у пубертетским годинама често била на мети својих вршњака који нису бирали речи, за које данас каже, да су је веома болеле.
Ипак, истиче да је из свега изашла као много јача и као победник, а све уз помоћ породице која је увек била ту за њу, а сада је открила и шта би питала своје биолошке родитеље када би их срела.
- Нисам о томе размишљала, морала бих мало дуже о тој теми да размислим, али једно знам. Захвалила бих се, рекла бих им да их не кривим, да сам јако срећна, жива, здрава и захвална јер су ме дали на усвајање и тиме сам добила шансу за бољи живот. Не знам под којим околностима су ме дали, али не осуђујем их и имам велику захвалност, јер ме биолошка мајка није абортирала и данас сам ту и причам на ту тему потпуно нормално.
БОНУС ВИДЕО: