Цела прича има везе са великом историјском личности који нас је напустио 27. новембра 1943, а у питању је Иво Лола Рибар.
Популарна српска глумица издваја се по много чему — лепоти, скромности, шарму, али и својим необичним именом. Како је пре неколико година испричала, Слобода Мићаловић добила је име по Слободи Боди Трајковић, а све је била идеја њеног оца Драгана, иначе познатог глумца.
Фото: Анђела Стевановић Живковић
– Мој отац је играо монодарму "Иво Лола Рибар", а Слобода Трајковић је била Лолина вереница. То је најлепша љубавна прича, попут нашег Ромеа и Јулије – рекла је тада Слобода и додала да њена имењакиња на неки начин и данас живи, кроз њу.
Слобода Трајковић рођена је у Врњачкој Бањи 1918. године, у години када је завршен Први светски рат, а њен отац Светолик, угледни апотекар, назвао ју је тако у име тријумфа слободе. Њен брат Мирослав био је веома активан у Народно-ослободилачкој борби и живео је у Београду, где је и она стигла на студије хемије и где ју је Мирослав ју је 1937. упознао с данас чувеним Ивом Лолом Рибаром.
– Од првог сусрета је почела љубав, велика и предивна – причала је касније Слободина сестра Милица Трајковић, једина чланица ове породице која је преживела Други светски рат.
Ипак, Други светски рат је стао на пут њиховој љубави – Лола је отишао да се бори, а Слобода се вратила кући јер Београд није био безбедан.
Прочитајте још
"Најдража, једина моја!
Пишући ово писмо ја се поуздано надам - оптимиста сам као и увек - да те оно никада неће стићи већ да ћемо се нас двоје видети и увек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано.
...
У мом животу постоје само две ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтели нисмо, као и милиони других, могли остварити изоловано, већ преко наше борбе и наше победе. И зато су те две ствари у суштини, у мени самом, једно.
...
Ако примаш ово писмо - ако, дакле, ја не доживим тај велики час, немој много туговати најдража! У свету у коме будеш тада живела наћи ћеш, увек жив, најбољи део мене самог и сву моју љубав према теби.
...
И желим да никада не добијеш ово писмо, већ да заједно с тобом дочекам велики час победе."
Победу нису дочекали, а писмо није ни стигло до Слободе Трајковић. Оно је завршило у полицији, а Слобода је приведена. Полицајци су је дуго терали да напише писмо свом вољеном да би им помогла да га пронађу, а она је то одбијала, због чега је пет месеци провела у логорима.
(Глоси)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
