Први проблеми и сусрет са улицом и неадекватим друштвом код Андрије Ђоганија јављају се после развода родитеља.
- Био сам проблематичан клинац. Отац је био музичар, као и већина Ђоганијевих, волео је кафану, пиће, лепе жене… Мајка је била домаћица, бринула је о брату, сестри и мени. Међу родитељима су често избијале свађе, да би се, када сам ја имао око једанаест година, коначно развели. Тада су почели моји проблеми. Ухватио сам се улице, лошег друштва почео да правим проблеме - открио је он и додао:
Све је почело из шале која је прешла у навико због које је завршио у поправном дому:
- Дрпимо неки вокмен, обијемо из зезања нечији ауто, па га возимо док има горива, онда га оставимо на улици… Све је то било тако док са петанест година нисам завршио у казнено-поправном дому у Крушевцу. Добио сам две и по године робије. Породица је била очајна. Тамо сам био неко време, али знате како је у дому. Гледали сте филмове "Сиви дом" и "Специјално васпитање", па смо и ми радили исте ствари… Тако сам одлучио да побегнем из дома - рекао је Баки, а онда су му се очи напуниле сузама:
- Са једним дечком из Земуна се договоримо да побегнемо, међутим ту је био и неки дечко из Суботице који нас је молио да и њега поведемо. Њега су ту малтретирали домци, било му је баш тешко, али ја ипак одлучим да он не пође с нама, јер шта ћу с њим. Ја одох кући, а где ће он? И, ми ту побегнемо, али су нас врло брзо поново ухватили и вратили у Крушевац. Када сам се вратио, оног дечка који је хтео да пође са нама више није било. Попио је сону киселину и преминуо. Био сам очајан, размишљао сам како би био жив да смо га повели. Дуго сам патио због тога.
Када је био у затвори, Ђоле Ђогани га јепосећивао. Тада је већ имао озбиљну каријеру. Према брату осећа неизмерну захвалност:
- Ђоле је тада већ био популаран, имао озбиљну каријеру… Често ме је посећивао у затвору, а једно његово писмо доста је утицало на мене. У њему ми је написао како ће ми помоћи како треба да се променим, да се дистанцирам од лошег друштва, да боравак у затвору искористим за читање… То писмо сам читао сваки дан. Јако сам захвалан Ђолету за све што је учинио за мене, да њега није било ко зна како бих завршио.
Испричао је и једну интересантну анегдоту која има везе са певачицом Драганом Мирковић.
- Када сам био у Забели, добио сам осам месеци, а свакодневно смо ишли негде на принудни рад. Било је лето, мени је тада остало још месец дана да одслужим. Када смо радили нешто у граду ја питам чувара да одем до пијаце да узмем лубеницу, он ме пусти, јер је знао да сам океј лик, да ми је остало још месец дана затвора. И тако ја одем на пијацу по лубеницу и побегнем да снимам спот са Драганом Мирковић - причао је Баки кроз смех.
(Информер)