Драмски уметник је у децембру 2017. године сазнао за обољење, али је у питању био тип карцинома код којег с метастазе појављују већ са првим симтомима.
Помоћ је потражио на једној клиници у Немачкој, где се анализе раде пет дана, али му је већ трећег саопштено да неће моћи да се излечи.
Последњи дани
Последње дане живота провео је окружен породицом, а његов отац прота Милован Глоговац само једном је говорио о одласку сина.
У разговору за Новости испричао је како је изгледао 9. фебруар 2018, дан када је Глоговац заувек склопио очи...
- То је било неколико сати пред Небојшину смрт. Тог поподнева, тог четвртка, он је био подоста у лошем стању. Требало је да прими и другу хемиотерапију. Уз њега је била његова супруга Милица. Она је била стално са њим. Све време. И ја сам био са њим. Сместили смо га у кревет и нисмо тада много причали. Сестре су му прикључиле терапију и ја сам отишао. Око осам увече Милица нам се јавила. Каже нам: "Добро је поднео терапију, чак се и шалио са мном... У петак око два по поноћи"... Болест је била јача. Нагла. За месец дана га нам је узела - испричао је он.
Туга за тугом
Само годну дана након тога упокојила се и његова мајка Милена. Отац Милован Глоговац открио је да бол не пролази, али да снагу проналази у вери.
На почетку разговора открио је како заправо није био свестан глумачке величине свог сина због тога што је он за породицу представљао пре свега фигуру сина, брата, супруга и оца.
- Тај део његове личности за нас је био врло интересантан, а што се тиче уметничке вредности - то су други процењивали. Вероватно ми не бисмо могли да будемо објективни због осећања да је то наше дете. Глума је специфичан посао и свакако нам је било стало да покаже праве резултате. Када је кренуо тим путем, имали смо један другачији разговор.
Небојша је прво уписао психологију. Један од професора, Браца Огњановић, шалио се како је он од Небојше направио глумца јер га је оборио два пута. Кад је видео да ту треба много да се "запне", да се ради, одлучио се за глуму. Ја сам испрва мислио како неће успети да уписе глуму. Мој услов је био да упише и теологију. Небојша је заборавио то обећање касније. Говорио сам "боље да буде добар глумац, него лош свештеник". И даље сматрам да је завршио теологију, мноого би му користило у послу којим се бавио - истакао је Милован Глоговац.
Глоговац је у серији "Равна гора" тумачио лик Драже Михаиловића, затим је играо у филму Рајка Грлића "Устав Републике Хрватске". На Пулском филмском фестивалу добио је награду за најбољу мушку улогу. Милован каже како је тек тада схватио да је Небојша заиста изузетан глумац.
- Хвалили су га сви. Веома брзо научио је дијалект. Лик Драже му је легао, будући да смо ми потекли из четничког краја. Причао је како је том улогом одужио дуг према прецима - присећа се отац.
Када је Небојша напустио овоземањски свет, једино вера у то да није све завршено, дала је наду оцу Миловану. Иако је, како каже, бол непреболан што се смрт догодила рано, што се догодила на такав начин - верује да је она пролаз у вечни живот и да ћемо се са својим упокојенима наћи поново у царству небеском.
- Док смо ми живи, молитва је веза са онима који више нису са нама. Богу се обраћамо као пријатељу, као једном од нас који је прошао кроз људке проблеме и због тога је у стању да схвати наш бол и тугу. 40 година сам сахрањивао људе и младе и старе и децу и покушавао да им као свештеник пружим утеху, дам наду, очувам веру. Али када се мени десио губитак, био сам препуштен томе да сам нађем снаге да очувам себе у болу. Морам да додам да је велика неистина да сам ја сину држао опело на сахрани - истиче саговорник.
Почеци
Милован се присетио и Небојшиних првих глумачких корака које је, према његовим речима, направио баш у цркви.
- Ту је стекао однос према публици и јавности, рецитовао, певао, био је грлат и гласан...Након тога кренуо је у Драмску групу Радио Београда код Мике Алексића од своје 12. до 18. године. Волео је глуму и волео да одлази код деде на село. Ту се формирао и његов слободарски дух - рекао је отац.
Неправда
Небојша је био верник и суштински везан за цркву, а више пута се суочио са ситуацијом да украду крст са гроба Небојше Глогова на месту где је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду што му је посебно тешко пало.
- Нема дана да на његовом гробу не затекнем цвет. Имао је очигледно много поштовалаваца. Плоча је увек сређена, обрисана, неколико свећа гори. Драго ми је због тога - рекао је отац и додао:
- Јесте мука. Јесте жалост. Јесте бол, непребол. Али, кад и данас стижу речи одасвуд: Небојша се никад и нигде није обрукао, то вам даје снагу да у молитви и вери коју је и он живео, надвисите личну патњу. Молитва је најбољи лек, утеха и нада. Пре свега вера да је он сад са Богом живим, истинитим. Да је у бољем свету од оног који је оставио. Утеха је и у томе што се он остварио у овоземаљском животу.
Није истина
Након смрти глумца, кружиле су бројне неистине о његовој сахрани.
- Четрдесет година сам сахрањивао људе и младе и старе и децу и покушавао да им као свештеник пружим утеху, дам наду, очувам веру. Али када се мени десио губитак, био сам препуштен томе да сам нађем снаге да очувам себе у болу - испричао је свештеник Милован, отац Небојше Глоговца.
Глоговац је оставио неизбрисив траг у домаћој кинематографији, али и на даскама које живот значе, о његовом таленту говори се и данас - шест година од његове смрти...