Један од познатијих македонских новинара Владо Танески (54) из Кичева убијао је, а потом масакрирао старије суграђанке. О својим злочинима писао је за "Нову Македонију" и "Јутарњи лист"
Уредници ових дневних новина радо су објављивали његове текстове, јер су обиловали детаљима које је на конференцијама за штампу "у интересу истраге" полиција обично скривала од новинара.
Припадници македонске полиције утврдили су да је Танески најприје убио Живану Темелковску (61). Њено масакрирано тело нађено је крајем маја 2008. на дивљој депонији крај локалног фудбалског стадиона.
Друге две његове жртве биле су Митра Сиљановска (65) и Горица Павлески (79), чији су нестанци пријављени још 2003. Полиција је Танеског повезала и са убиством Љубице Личовски (56), чије је тело пронађено средином фебруара 2008. на планинском превоју Стража, поред пута Скопје - Охрид.
Освета мајци?!
Новинар "истраживач" ухапшен је 21. јуна 2008., после претреса његове куће и аутомобила. Истрагом се испоставило да су све убијене жене живеле саме и да су радни век провеле као хигијеничарке у државним фирмама. Њихов профил био је сличан профилу мајке Танеског која је такође радила као чистачица. Полиција је још открила да је новинар био у лошим односима с мајком, која није могла да му опрости одлуку да се посвети тој професији. Није јој се допала ни његова склоност ка писању стихова.
Танески је познавао своје жртве па му није било тешко да с њима ступи у контакт. Све жене убијене су на свиреп начин. После се**уалног иживљавања премлаћивао их је, а потом давио телефонским каблом. Њихова тела у најлонским кесама остављао је на дивљим депонијама у близини Кичева. Потом је о детаљима истраге око њихових убистава ексклузивно извештавао за новине у којима је радио. Најближу родбину жртава често је посећивао, тражећи фотографије ради илустрације својих текстова.
При том их је уверавао да полиција дилетантски води истрагу и да се убица налази у њиховом најближем окружењу! Протурао је и тезу да су за судбину несрећних жена криви младићи Анте Ристевски и Игор Мирчевски, које је суд већ био осудио на доживотну робију за провалу, пљачку и убиство кичевског пензионера Радослава Божиновског.
Поменуте младиће је у последњем тексту, који је написао непосредно пред хапшење, оптужио и за своја два последња злочина. Том приликом сметнуо је са ума да се они већ налазе на издржавању доживотне казне, па је самим тим и њихова умешаност у убиства била искључена. Та круцијална грешка довела је полицију до Танеског.
После хапшења, до тог тренутка кооперативни новинар престао је да сарађује са инспекторима. Бранио се ћутањем, адвоката није желио. Са супругом и синовима, који су га посетили у истражном затвору, такође није хтeо да разговара о разлозима хапшења.
Танески је у тетовском истражном затвору, три дана после хапшења, одузео себи живот тако што се удавио у кофи.
Пронашао га је један од цимера. Ово самоубиство још је обавијено велом тајне и то је потврдио директор скопског Института за судску медицину и криминалистику Алексеј Дума. По мишљењу овог угледног форензичара, код оних која се одлуче на такав чин у последњем тренутку појави се жеља да се спасу.
Сумњиво самоубиство
Думи је нејасно како је код Танеског тај инстинкт затајио. Чудно му је било и то зашто форензичарима није дат на анализу садржај кофе у којој се удавио, што је уобичајена пракса. Све у свему, случај Танески и даље изазива велику пажњу. Посебно, што је био примјеран супруг, отац и изузетно информисан новинар због чега је, и то не само у родном граду, уживао велики углед.
Чланови његове породице и најближи пријатељи тврде да је он жртвован да се не би открила права истина о до тада невиђеним злочинима почињеним на македонском тлу.
БОНУС ВИДЕО:
(Мондо)