Док се спремао да зарони, Мајорка је осетио да га нешто удара по леђима, а када се окренуо угледао је делфина. Искусни ронилац је схватио да овај морски сисар то није радио због игре, него да је покушавао нешто да му саопшти.
Делфин је заронио, а Енцо га је пратио. На дубини од преко десетак метара, угледао је другог делфина који је био заробљен у рибарској мрежи. Енцо је одмах изронио и у помоћ позвао ћерку Росану која је одмах заронила и понела ножеве како би ослободили делфина.
Требало им је неколико минута, а за то време, животиња у мрежи емитовала је звук сличан људском плачу. Наиме, делфин може да издржи испод воде највише 10 минута, након чега мора да изрони и удахне ваздух, у противном би се угушио.
Делфин којег су спасили је био бременита женка, а неколико тренутака након ослобођења, донела је на свет принову. Мушки делфин је пришао спасиоцу и носом му додирнуо образ, попут пољупца у знак захвалности, након чега су се удаљили.
- Докле год човек не научи да поштује животиње и да комуницира са животињским светом, никад неће разумети своју улогу на овој Земљи - завршио је своју причу чувени Енцо Мајорка.
Фото: Профимедиа
Бројни медији су проучавали истинитост ове приче, али према истраживању часописа SAPeople, основе саме приче су истините, иако су неки детаљи, попут делфина који га "љуби" у знак захвалности, мало улепшани.
Прича о подвигу оца и кћерке није заборављена до данас и последњих месеци преплавила је друштвене мреже. Додати су и неки маштовити детаљи који нису истинити, као, рецимо, да је мужијак у знак захвалности пољубио Енца, пре него што је с породицом отпливао даље. Без обзира на то како су се тачно растали, суштина остаје иста. Спасавање делфина било је потврда онога за шта се Енцо борио читав живот.
Ензо је ову причу поделио са јавношћу 2011. током кампање Sea Shepherd-а за одбрану плавоперајне туне у Средоземљу.
Иначе, Енцо Мајорка је током каријере поставио чак 17 светских рекорда, а био је и први човек који је на дах заронио на дубину од 50 метара. Учинио је то и поред упозорења научника да ниједан ронилац на дах не може да преживи на толикој дубини јер организам то не би поднео.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Неко време бавио се и подводним риболовом, али искуство из 1967. године потпуно му је променило живот и однос према морским створењима. Једног јутра, док је ронио, покушао је да улови велику рибу. Гањао ју је све до дна. Животиња се, у паници, у једном тренутку нашла заробљена у шупљини у камену. Док јој је прилазио, с копљем у руци, видео је страх у њеним очима и тада је схватио да је пред њим живо биће које ће због њега страдати. Тада је одлучио да одустане од риболова и више поштује подводни свет.
Посебено је занимљиво његово ронилачко ривалство са Жаком Мајолом. Њих двојица су се такмичили у обарању рекорда у роњењу на дах од 1966. године. И готово су један другога вукли преко граница могућег.
Када су 1970. године дошли до 73 метра, Међународна федерација је проценила да је та дубина превише опасна и одбила је да признаје даље рекорде.
Дана 22. септембра 1974. године, у заливу Јеранто, Мајорка је покушао да постави нови светски рекорд у роњењу на дах, циљајући на дубину од 90 метара. Догађај је преношен уживо, по први пут у историји РАИ, италијанске радио-телевизије. Мање од 20 метара у свом зарону, Мајорка је налетео на Енца Ботесинија, инструктора роњења, и када је поново изронио, испустио је низ псовки, од којих су се многе чуле у живом преносу. Овај испад довео је до његове забране на телевизији дуги низ година и до његовог повлачења из такмичења.
Ипак, "господар дубина", како су локални медији описивали Мајорку, вратио се рођењу 1988. године и достигао је невероватну дубину од чак 101 метар.
Жак Мајол је преминуо 2001., а Мајкорка 2016. у 86. години живота. Њихово ривалство инспирисало је француског редитеља Лика Бесона да направи филм "Велико плаветнило" из 1988. године, а лик Енца Молинарија, заснованог управо на Мајорци, играо је чувени француски глумац Жан Рено.
Фото: Танјуг/АП
Иначе, овај култни филм није приказан у Италији све до 2002. због приговора Мајорке. Препознајући сопствену карикатуру у лику Енца Молинарија, Мајорка је сматрао да је то штетно за његов имиџ. Након смрти Жака Мајола 2001. и Мајоркиног повлачења са такмичења, попустио је и филм је приказан.
БОНУС ВИДЕО:
