Међутим, платили су картицом рачуне у мењачници, банци, пошти и слично. А све то провлачећи или прислањајући картицу на, такозвани, ПОС терминал – онај који има свака бензинска пумпа, продавница, ресторан, и где им се никада не зарачунава провизија када тако плаћају.
Проблем је што, када се тај ПОС терминал налази на шалтеру у пошти, банци, мењачници или било којој другој финансијској институцији у којој грађани могу да плате своје рачуне – он има функцију банкомата и свако плаћање картицом на њему сматра се искључиво подизањем готовине. Након тога се том „готовином“ плаћају рачуни.
Додатни проблем је, међутим, што често ни сами радници на шалтеру не знају за наплату провизије, па корисницима не указују да ће имати додатни трошак.
Неке од тих институција су ова обавештења окачиле на свом сајту, попут Поште Србије која то, додуше, води под ставком „исплата готовине платним картицама преко ПОС терминала“, па из назива услуге није јасно да се односи и на плаћање рачуна.
- Пошта Србије не пружа услуге плаћања рачуна платним картицама, већ се све трансакције третирају као исплата готовине. У поштама се не обавља услуга плаћања платним картицама, јер је то могуће искључиво у трговачкој мрежи, већ се све трансакције третирају као исплата готовине платним картицама. Корисницима је олакшано да са тим новцем (делимично или у целости) одмах обаве и плаћање рачуна. Да ли ће и колико таква трансакција бити оптерећена провизијом зависи од банке издаваоца картице и њеног тарифника - стоји на сајту Поште.
Колико зарачунавају банке?
Према тарифницима првих пет банака са највећом активом у Србији – а то су, према подацима НБС: провизије за подизање готовине на банкомату друге банке, које се крећу од један одсто за дебитне картице до три одсто за кредитне картице, док се минимални износи провизија крећу у распону од 60 динара за Дина картицу до 250 динара за остале.
Поједине банке издвајају као посебну накнаду за подизање готовине на шалтерима друге банке и ту се провизије крећу до чак 350 динара.
(Н1)
БОНУС ВИДЕО:
