Како преносе регионални медији, у МОРХ-у се дефинишу последњи детаљи три засебна предлога нове војне обуке. Три предлога у суштини дефинишу три различита трајања војног рока и исходе који би требало њиме постићи и тек када се одлучи за један од три предлога, знаће се са сигурношћу у којем ће се смеру тачно ићи с војним роком. Наравно, министар одбране Иван Анушић коначну одлуку о моделу војне обуке неће донети самостално јер је реч о политичкој одлуци која је немогућа без да је аминује влада, односно њен председник Андреј Пленковић.
Најизгледнија је обука од три месеца, накнада би била 700 евра месечно
Изгледа да ће обука трајати три месеца, али одлуку тек треба донети. Обука од три месеца је средња опција међу три модела. Постоји и дужа (изгледно шест месеци) и краћа (месец или два). Размишља се о накнади од минимално 700 евра месечно, колико и сада имају добровољни војници.
Врло је вероватно да би служење тромесечног војног рока, или како се то сада назива - обуке, улазило у стаж, што значи да би полазници имали и сва она права која имају запослене особе. Материјални услови, као и стаж, требало би да припомогну промоцији војног позива, односно учинити га атрактивнијим младима, сматрају у МОРХ-у.
Могуће је да се с војном обуком крене већ од 1. јануара 2025., али и о датуму се тек треба одлучити, а то Анушић сигурно неће направити без Пленковића.
Фото: Танјуг/АП
Важно је напоменути да цели пројект изискује велике инфраструктурне захвате у систему објеката Оружаних снага, конкретно у смештајним капацитетима, што је и сам министар Анушић нагласио крајем прошле недеље. Генерално, ради се о захтевном логистичком и финансијском пројекту па ће и то бити фактор код доношења коначне одлуке о датуму када ће се поново увести војни рок. Оно што се чини прилично сигурним је да је 1. јануара најранији могући датум почетка војне обуке.
Извор из МОРХ-а каже да је још далек пут да буду познати кључни детаљи о војном року када се зна да целу ствар треба усвојити као политичку одлуку.
И они с приговором савести би пролазили обуку, али другачију
Велико питање у целој причи о војној обуци је и питање приговора савести. Право на приговор савести је, наиме, дефинисано Уставом и држава никога не може натерати да узме оружје у руке и у пуном смислу прође војну обуку.
Али у МОРХ-у сматрају да би се војна обука могла проћи тако да се младићи који се позову на приговор савести подвргне другачијем типу обуке - подучавању прве помоћи и реаговања, примера ради, у случајевима катастрофе, те сличним вештинама, чиме би се избегла некадашња пракса цивилног служења војног рока по домовима за старије и сличним установама, а уместо тога би сви добили барем основну обуку за ванредне ситуације.
Као што је то био случај и некада, пре служења војног рока пролазио би се лекарски преглед и психолошко тестирање. Војна обука била би обавезна само за мушкарце, док би жене и даље служиле само драговољно.
Шта ће се радити током војног рока?
Министар одбране Анушић прошле је недеље говорио шта ће се радити током војног рока.
- Постоји нешто што се зове баратање убојитим средствима. Након тога постоји и један део који се односи на знање, тактику, примењивање тактике у одређеним ситуацијама, било да се ради о одбрани, нападу… Постоји и трећи део - физичка припрема - рекао је Анушић.
- За то је довољно три месеца, чак и ако сте у потпуној физичкој неприпремљености. За три месеца можете постати од некога ко не може претрчати 50 метара да можете одрадити један озбиљан марш од 30 километара с опремом, можете одрадити једно трчање од 3200 метара, што је ниво коју би сви требало да направе - устврдио је министар.
Зашто се уводи војни рок?
Иако је увођење војног рока велика новост за земљу у којој је обавезно служење војске укинуто почетком 2008. године, Анушић није пуно говорио о разлозима увођења војног рока. Но зато је, уместо привлачења људи у војску што је реалан интерес државе, почео спомињати војску у контексту својеврсног васпитавања младића, што је иначе одговорност родитеља и школе.
- Морамо бити свесни да није војни рок само нешто што усмерава човека за евентуални будући сукоб. Није његова сврха само одлазак у рат него да се ресоцијализује на специфичан и другачији начин, да се навике које су лоше можда промени и прихвати неке друге - рекао је Анушић.
"Спавање на време, немање лаптопа уз себе..."
- Од спавања на време, немања лаптопа уз себе, пуштања лоших навика и прихваћања добрих навика. Не бих рекао да ће их то одгојити, али та искуства и приступ ће им свакако помоћи за живот пред њима - навео је Анушић.
- Војна обука нема алтернативе, или је имамо или је немамо, цивилна заштита то не може замијенити. У случају војне угрозе сви мушкарци од 18 до одређених година су војни обвезници, могу бити мобилизовани имали војну вежбу или не. С њом ће бити свакако лакше - рекао је Анушић.
БОНУС ВИДЕО:
