Четрдесетог дана од рођења Христовог донесе Пресвета Дева Богородица свог сина божанског у храм јерусалимски да га посвети Богу и да се очисти. Ни једно ни друго не би потребно, ипак Законодавац није желео да се огреши о закон Свој који је дао кроз слугу и пророка Мојсија.
Отац Јована Претече, Захарија би у храму првосвештеник и постави Марију Деву на место за девојке, а не на место за жене. Том приликом се појавише старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.
Фото: Википедија
Праведни старац узе на руке своје Месију и рече:
- Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој, с миром, јер очи моје видеше спасење твоје, спасење које си пред свим народима спремио, светлост да народе обасјава и славу народа твога Израиља.
Ана, која од младости служаше Богу у храм постом и молитвама и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалиму целом долазак Дугочеканог.
Фарисеји се наљутише на Закарију што стави Деву Марију међ' девојке, а не међ' жене, па обавестише Ирода цара о томе. Уверен да је то Нови Цар, посла људе да убију Исуса. Божанска породица беше већ измакла из града и упути се у Мисир по упутима анђела Божјег и избегоше преки суд Ирода.
Међу верним народом се сматра да је на овај празник Богочовек имао сусрет са људима, али да се десио и сусрет душе са Богом.
Молитва
Царе небесни, Утешитељу, Душе истине! приђи и усели се у нас. Боже, Душе Свети, Теби слава и хвала вавек. Амин.
Веровања и обичаји
Верује се међ' народом српским да се на овај дан срећу зима и лето. Сматра се да ако на Сретење осване сунчан дан, медведи ће се уплашити сенке властите и вратити се у зимски сан па ће зима потрајати.
Обавезно је да се на овај дан пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и несреће.
Младе девојке треба да пазе кога ће изјутра срести јер ће им младожења бити по таквом лику, изгледу и карактеру.
Сретење Господње је у историји Србије било значајан датум, те тада и Карађорђе диже барјак међу великашима у Орашцу и отпоче буну против турског зулума. Тачно 31 годину касније у Крагујевцу би проглашен први демократски устав Србије - Сретењски. Године 1909. у Скопљу би одржана прва скупштина Срба у Османском царству.
