Она и мој свекар имали су добар брак. Деца су одрастала у срећној породици. Марина је одмах након средње школе завршила курс за рачуновођу и почела је да ради у малој фирми. Данас је угледни рачуновођа у доброј компанији. Када је Радету било десет година, његов отац је доживео страшну саобраћајну несрећу. Марина је остала сама са дечацима. Научила их је да буду одговорни, смаостални, да заврше школе и да буду људи.
Када су стасали за средњу школу, Марина их је послала у иностранство на школовање. Добили су стипендије и она није морала да брине о њима. Бар не финансијски. Тако смо се Раде и ја упознали, а ускоро и венчали.
Обоје смо студенти на завршној години. Марина је одлучила да нам плати трошкове свадбе и медени месец. После тога смо се са њом чули само једном месечно, да разменимо основне информације.
Радетов млађи брат живи са мајком, али Марина га не финансира. Она често каже: "Нећу хранити маторог коња." Ми смо недавно добили дете, кћеркицу. Свекрва је честитала, донела поклон у виду пелена, хемије за дете, кашица, одеће...Изљубила нас је све одреда и нестала. Она има свој живот.
Она викендом иде на планинарења, вози бицикл, зими скија, лети је на мору...
Када јој тражимо а причува унуку она каже: "И ја сам своје сама чувала". Када је замолимо да нам позајми новац за кирију, каже: "Снађите се сами, ни мени нико није помагао."
Моји родитељи су пензионери, једва састављају крај с крајем. Од њих не могу да тражим новац, али ни да причувају дете јер су болесни. Док ми муку мучимо, Марина цвета. Недавно нам је рекла: "Да сам жељна бебе, удала бих се и родила себи једну."
Наравно, понекад нам даје поклоне, али то није довољно. Недавно сам имала јак грип и муж ме данима неговао. Марина је дошла и причувала унуку на пар дана. Чим је видела да ми је боље, махнула нам је и рекла: "Сад наставите сами!"
Ето, таква је моја свекрва.