Аутор је девет књига, али је члан Удружења књижевника Србије постао тек када је, на наговор другова књижевника, написао молбу на стоној салвети. Због провокативних друштвених и политичких текстова, често је био предмет многих контроверзи. За последњу књигу поезије "Пусто острво" добио је награду академије Иво Андрић. Пре две године овај рођени Чачанин постао је Почасни грађанин Чачка, града у чију је част препевао песму Ласт Траин то Цларксвилле групе "Манкис" у хит "Задњи воз за Чачак"....
Борисав Бора Ђорђевић (71) и његова "Рибља чорба" нашли су се и у уџбенику "Музичка култура" за осми разред основне школе, у коме пише да је "Рибља чорба" једна од најпознатијих рок група Србије и некадашње Југославије, а да се њихова песма "Погледај дом свој анђеле" убраја у најбоље рок песме ових подручја.
Стицајем околности, отказани новогодишњи концерти у Нишу и Бору услед јаког запаљења плућа и интервју који је Бора Чорба дао Мири Адањи Полак, довели су у заблуду многе да помисле да је отписан. Није ово први пут да га отписују. Да се не предаје, а нарочито не због "тамо неке кијавице", сведочи и предстојећи концерт 17. фебруара у Трнави, први у 45 година дугој каријери "Рибље чорбе" који ће бити одржан у Словачкој.
Фото: АТА имагес
- Заборавите болест, то је прошлост - каже Ђорђевић за "Новости", лист за који је својевремено писао колумне, али и објавио књигу "Шта је песник хтео да каже".
- Већ радим на стицању кондиције. Нас увек отписују и ми поново полетимо као феникс. Свирамо 17. фебруара у Трнави. Данас нам је стигла молба једног фана из Словачке да му потпишемо албуме. То нас је пријатно изненадило. Биће нам задовољство. Нама је част да први пут наступамо у тој земљи, али је не посматрамо као потенцијално тржиште, већ као ново место у коме има људи који воле нашу музику. Нисмо знали да тамо има толико наших. Надамо се да ће, поред људи из овог региона, доћи и Словаци да нас слушају. Нек се спреме за моћни рокенрол. Када смо чули да наступамо у Трнави, одмах смо почели да навијамо за Спартак. Овде у Србији има много Словака са којима се дружимо и сарађујемо у Бачком Петровцу, Ковачици... Замолили смо организаторе из "Магије Балкана" да нам спреме комад најбољег кулена на свету, који праве само Словаци. У марту нас чекају Брежице, па у априлу Љубљана. Преговарамо Нови Сад и Кулу. У октобру, можда, озбиљна прекоокеанска турнеја, нећу да кажем где, да не урекнем.
Осим што публика уместо упаљача на концертима држи мобилне телефоне, примећујете ли још неку разлику у односу на наступе с почетка каријере?
- На рок концертима разлика не постоји. Постоје разлике од места до места. У Македонији сви јако добро певају од почетка до краја, негде се мало теже "откраве", па почну да уживају тек око пете-шесте песме, "преко баре" носталгија је велика па је све емотивније, има и суза... Свака врста музике има своје фанове.
Нове песме свирате на концертима, хоће ли се и када појавити на албуму?
- Не питајте ме ништа за албум. Ево чека издавача око три године. А издавачи оклевају или мувају. Ево зашто. Тиражи су бедни. Нико не купује ЦД. Новија кола немају плејере. Мало боље се продају плоче, али недовољно добро. Једини новац постоји у платформама, друштвеним мрежама... Ми смо старомодан бенд и у модерну технологију се не разумемо најбоље. Не знам како народњаци и ови нови клинци увећавају број прегледа, можда и не увећавају, али ми се тиме не бавимо. Зато издавачи узимају паре баш од тих платформи којих има безброј. Нама, који смо створили те песме не остаје ништа. Слично је са емитерима, али то је друга прича. То подручје је релативно ново и није прецизно правно регулисано. Објавићемо албум у сваком случају. Или ћемо добити праведан уговор или ћемо га издати сами. За ваше читаоце ево насловне стране омота који је, као и увек, радио Југослав Влаховић, овога пута уз помоћ сина Јакше.
Фото: Приватна архива
Шта је за вас Сретење? Да ли дан када се срећу зима и лето, када мечка изађе из пећине да види своју сенку, дан када је Карађорђе подигао Први српски устанак, односно дан када је Србија добила први Устав?
- Схватам значај Сретења као верског празника, схватам значај Првог српског устанка и Карађорђа (и он је посебна прича), али у овом тренутку Устав је прва ствар на коју помислим. И то не тај први, већ последњи српски Устав. Тај највиши законски акт једне земље је донет на једвите јаде. Добри српски народ је био страшно уморан од честих гласања па је неопходни кворум постигнут тек када је његова светост, почивши патријарх Павле, изашао на референдум и гласао за доношење новог Устава. Зашто је тај, још увек важећи, Устав, толико важан? Зато што у њему пише да је Косово неодвојиви део Србије.
На палуби Титаника
Кретен је побио гомилу људи,
Али то ником није битно,
Благородни му судија суди,
Па зато кретен броји ситно.
Како да видим будућност лепу,
Зашто од мене будалу праве,
Видим на штапу шаргарепу,
Ма липши магарче до зелене траве.
Ставили кловна и дебила
На чело једне од велесила,
Изабрани се блентаво смеје,
А нема појма ни ко је, ни где је.
На палуби титаника
Влада фрка и паника,
И док се нежно грлимо на прамцу,
Меркамо слободно место у чамцу.
Људи су охоли и пуни обести,
Долазе пошасти, долазе болести,
Ја само желим крај тебе да легнем,
Да те загрлим и чврсто стегнем.
Желим да кажем да је онај ко покрене иницијативу за промену или измену Устава, једноставно издајник. Нама је од Косова и Метохије остало само то што у Уставу пише. Зато ми нимало није важна мечка и њена сенка, дани мрмота, па ни озбиљније теме.
Како коментаришете лагану смрт ћирилице?
- Вреди се борити за ћирилицу, српско писмо. Довољно смо образовани да се, кад треба, у комуникацији служимо латиницом, али ћирилицу морамо сачувати по сваку цену. У Израелу, који је изразито прозападно настројен, обавезни су натписи на јидишу. На Кипру су на радњама рекламе на грчком, енглеском, руском и јидишу. Поштуј туђе, чувај своје.
Фото: Н. Параушић
Понекад ми се чини, кад улазим у стари део Београда из Новог Београда, да улазим у нечију колонију. Све рекламе су латиничне.
Хоће ли за пола века неки ваши наследници имати коме да свирају?
- Не знам, тешко питање. Генерацијска ствар. Од овога што клинци данас слушају, једино су гори маторци и маторке који покушавају да их имитирају. Могуће је да ме је прегазило време, али мени је то скроз безвезе, очајно певање, никаква свирка, част изузецима. Мало су им и теме ограничене. Дакле, пева се о дрогирању, шибању, најчешће са пандурима, кресању (само кресању, ништа љубав), добрим колима, лови, лови, лови... Ствар укуса.
Србија ће ускоро на фестивалу "Песма за Евровизију", изабрати свог представника на "Евросонгу". Пратите ли "Песму Евровизије" на којој, реално, наша земља није имала добру песму још од Марије Шерифовић и Жељка Јоксимовића?
- "Песма Евровизије" је одавно престала да буде такмичење квалитетних песама. То је углавном педербал, ревија неких чудних створења (благо речено) и, пре свега, политичка манифестација. Сигуран сам да ће, чим почне да се такмичи, квази држава Косово и победити. Кад су могли Украјинци више пута, моћи ће и ови из истих разлога. Што се наших тиче, Марија је толико добра певачица и "Молитва" је толико добра песма, да је победа морала да се деси. Жао ми је што је Жељку Јоксимовићу неправедно измакла у два наврата. Од овогодишње "Евровизије", што се наших учесника тиче, изузетно су ми се допале две песме. Констракта је поново одлична и на нивоу претходног учешћа уз сјајну подршку бенда. Највише ми се допала девојка која се појављује под именом Бресквица.
Песма је невероватна и мора да победи на српском нивоу. То што се неко буни не треба да утиче на наш жири, али ће утицати на жири ЕУ. Уосталом, питаћу вас: Зар црни орлови нису прекрили небо?
БОНУС ВИДЕО:
