Александра је једна од најпопуларнијих младих певачица у региону. Са само тринаест година је Рада Манојловић извела на сцену. Задивила је регион када је крајем прошле године напунила пет Арена у Загребу. Међутим, некима није драго када виде успех младе звезде.
Када је ишла у школу, Пријовићка је претрпела бројне увреде:
- Окружење у ком сам живела било је немилосрдно према мени, али и мојој мајци. Вређали су нас и понижавали без икаквог разлога. Стално су нам говорили грубе речи које су ме повређивале. Тако је било и у школи. Деца су ми говорила да сам оваква или онаква. Била сам мала и то ме је баш болело. Сви су се међусобно дружили, само сам ја имала једну другарицу. Речи које су ми упућивали једино су могли да чују од својих родитеља, а ја сам се увек питала због чега је то тако када им ништа нажао нисам урадила. Желела сам да будем као они, да се лепо играмо и дружимо. Нажалост, тек кад сам постигла нешто у животу, сетили су се да постојим. Наравно, не замерам им, све разумем, али није било пријатно ни мени ни мојој мајци. И она је на својој кожи много пута чула увреде упућене на свој рачун које су је пробадале као мачем. Свима је излазила у сусрет и помагала колико је могла. За сваког је имала лепу реч, а људи су је оговарали иза леђа. Милион пута сам била присутна када су је повређивали. Поучена тим искуством и мени је често говорила како ћу и ја доживети да једног дана о мени лоше причају, али да у тим ситуацијама само окренем главу на другу страну и правим се да их не примећујем јер ће ме та злоба само повредити - на срећу, Александра је уз помоћ породице пребродила све то.
- Без њих ништа не бих успела у животу. Мама, тата, бака и деке увек су ми говорили како је у животу најважније да будем добар човек. Мајка је чак због мене престала да пева. Када сам кренула на такмичење за Звезде Гранда, она би отказала свој посао да би мене возила за Београд. Газда локала у којем је певала често ју је питао да ли хоће да буде возач или певачица. Мама није желела да ме напусти, покупила је своје ствари, оставила посао и посветила се мом такмичењу. Отхранила ме је, помогла ми у животу и све је урадила како мени и деди ништа не би фалило. Сећам се како сам причала да ћу једног дана направити нешто у животу, а мама ми је веровала. Кад би се десило да из неког разлога посустанем и паднем, она би ме само помиловала по глави и рекла: "Јао, кад ја постанем звезда". То ми је давало ветар у леђа. На свему сам јој захвална. Наравно, и тату волим највише на свету. Он ми је одувек био велика подршка, као и бака и дека - истиче певачица.
Велики ветар у леђа јој даје и породица њеног мужа, Филипа Живојиновића:
- Они су предивни људи, супер се слажемо и много их волим. Када својој мајци пред наступ пошаљем фотографије како сам се обукла, обавезно пошаљем и Филиповој мами Зорици јер волим да чујем и њено мишљење. Филипова сестра Ива, као и браћа Марио, Виктор и Стефан, заиста су супер и баш се лепо слажемо. С друге стране, Боба је сјајан човек, увек ме похвали и каже да само тако наставим. Са Бреном такође имам одличан однос и драго ми је да функционишемо као велика породица - рекла је Александра, преноси "Глоссy".
Александра је рођена 1995. године у Сомбору, а одрасла је у белом Манастиру у Хрватској и Бачкој Тополи, а мало ко зна да је већ са 13 година снимила своје прве две песме, "Мајко" и "Боли ме свака твоја реч".
БОНУС ВИДЕО:
