У матичном позоришту провео је 43 године, а најзначајнију филмску ролу остварио је као насловни јунак у остварењу "Доротеј" из 1981. године.
Фото: ЈДП
Драмски уметник припадао је генерацији Бојанових беба, заједно са Миланом Ланетом Гутовићем, Танасијем Узуновићем, Јосифом Татићем, Бранком Цвејићем, Мирјаном Вукојичић...
Био је дугогодишњи сарадник и пријатељ Петра Божовића, који га је сањао неколико дана пре његовог одласка.
- Имао сам скоро један сан. Сетим се да смо ми у ЈДП, нас седморица, вежбали карате са инструкторима. Размишљајући о сну, схватам ко је све отишао. Отишао је Михајло Пљака Костић, Танасије Узуновић, а пре тога Лане Гутовић и Мило Мирановић, и кажем себи: "Није могуће да сам сам остао." Сетим се, Гојко Шантић је с нама... Мислио сам да нисам остао сам. И ето, у том сну остах сам - каже Божовић за Курир и додаје:
Фото: В. Данилов
- Сећам се Тасе и њега. Они су били четврта година Академије, а ја прва. Долазили су да гледају моје вежбе и Цеце Бојковић. Гојко и ја смо исто годиште, али сам ја студирао неколико факултета. Он је са собом донео мостарку тугу и ведрину. Био је стварно опседнут Мостаром и српством. Цветао је. Био је миљеник и своје професорке Огњенке Милићевић. Имао је висину и појаву. Рекао би човек да је груб, а по осмеху се видело да је дечја душа. Збогом, драги Гојко.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
