Изнели су скоро подударну причу. Петар је изјавио да је шест дана пре сукоба, његовог брата Уроша у кафићу на Бањици ножем у леђа убо више пута Лука Перенчевић, а кад је скочио да га брани, да је био исечен по рукама. Конобар му је касније рекао да му је разбијена флаша о главу, те да је носио 20 копчи, а да је Иван Новић о Урошеву главу разбио криглу, а касније три пута пуцао у аутомобил којим су ишли до болнице:

''У Ургентном центру нисам смео да кажем ко нас је напао, јер сам зно с ким имам посла. Кад сам дошао кући, посаветовао сам се са оцем и свештеником и пријавио сам све полицији. Инспектори су ме саветовали да се склоним, али нисам могао да одем, јер имам пиљару од које живим, трудну жену и ћеркицу. Наредних дана виђао сам Луку, Лазара Кујунџића, Дејана Ковачевића, Филипа Лепојевића, Алексу Ђукановића и Ивана Новића, како аутом обилазе и надгледају моју пиљару. Био сам уплашен и набавио сам пиштољ за 300 евра'', изјавио је Петар.

Испричао је да је неколико дана касније Урош изашао из болнице и да је 5. септембра, када је убијен Лепојевић, ишао на превијање рана од ножа, а да их је Радован возио.

''Кренули смо кући на ручак код маме и близу зграде изашао сам из аута да проверим да ли је безбедно или можда чекају да нас нападну. Видео сам на мостићу Луку, Дејана и Лазара и потрчао сам до аута и вичем браћи да бежимо. Пиштољ сам држао у торбици, коју сам тад ставио између седишта возача и сувозача. Међутим, на кривини смо наишли на тамни аутомобил, који је стајао, па сам изашао да кажем возачу да се помери. Кад сам пришао, видео сам да вози Алекса, а Филип и Иван су изашли из аута. Филип је извадио пиштољ, и ја сам га ударио по руци. Пиштољ је испао, сагнуо сам се да га узмем, а он ме је шутнуо. Ја сам га тад ударио пиштољем по глави, а он мене песницом у стомак. Ударио сам га поново пиштољем по глави изнад левог уха и тад је опалио, а Филип је пао. Нисам држао прст на обарачу. Тад ми је притрчао брат Радован и одвео ме до аута. Позвали смо полицијске инспекторе и рекли шта се догодило. Казали су нам да се склонимо и онда су дошли и привели нас'', испричао је он.

Петар Ракочевић је рекао да је са Луком и Иваном био пријатељ и да су му били на свадби, а да је остале познавао као комшије.

Радован је испричао исто, али је рекао да није имао оружје, док је Урош признао да је узео пиштољ из аутомобила. Судско веће је одбило захтев да се укине притвор.

Алекса погођен у бутину

''Кад сам излазио из аута, чуо сам пуцањ и видео Филипа како лежи, а Петра на коленима. Возач из њиховога аута Алекса је искорачио да изађе и тражио је нешто рукама око волана. Мислио сам да има пиштољ. Рекао сам му да ништа не покушава и опалио му метак крај ноге да га заплашим. Он ме тад ухватио за руку да ми отме пиштољ и ја сам опалио метак у његову бутину. Новића сам видео како бежи и вратио сам се у ауто'', испричао је Урош.