Упознала га је као петнаестогодишња девојчица, када је са њим глумила у филму „Вишња на Ташмајдану“ и тада јој је и освојио срце.
‒ То је један од ретких мушкараца у кога сам се ја заљубила, а да међу нама није било ништа и то само зато што је између нас стајала његова уметност. Тешко ми је да говорим о њему, нарочито док слушам капи кише. Не желим да будем патетична. ‒ рекла је Неда Арнерић за Хелло 2015. године поводом вести о смрти овог великог уметника.
Реч је о Арсену Дедићу.
‒ Много је волео да буде освајан и препуштао се веома лако ‒ присетила се. ‒ Кад је био млад, пре Габи, у сваком граду имао је по две девојке, а мени се испречила његова уметност и мојих 15 година које су биле праве дечје. Од мене је тада био дупло старији, што је за девојчицу велика старосна разлика, иако су такве везе данас модерне.
Додала је да је код Арсена ценила што је одолевао свим изазовима.
‒ Велика је ствар што је успео да сачува брак. Био је породичан човек, изузетно везан за Габи, сина Матију, унуку Лу, као и за ћерку из првог брака Сандру. Габи је била његов животни одабир и највећа љубав, ту нема дилеме.
Сећање на своју младалачку занесеност дивна Неда Арнерић завршила је речима:
‒ То је више била нека врста платонске љубави, преко његове уметности. Обожавала сам његове албуме и књиге поезије, па више нисам умела да разликујем ко је Арсен лично, а ко је Арсен уметник, и самим тим у кога од њих двојице сам била заљубљена.