Шобић је почетком осамдесетих снимио два албума који су му обезбедили култни статус и репутацију једног од најталентованијих музичара у Југославији.
- Миладин Шобић је геније исто као Џони Штулић - започео је Неша причу о свом пријатељу гостујући у једној емисији.
- То су људи невероватних принципа. Код њих је принцип најважнија ствар. То мало људи капира. Он не одступа од принципа, нити прави компромисе. Зато их ја и сматрам врхунским уметницима у Југославији. Ретки су такви уметници. Ти не мораш никад да одеш у Црну Гору, али одмах је доживиш на прави начин кад чујеш Миладинову песму. То је уметност, у ствари. Не направити песму, него направити дух. Зато су једни свирачи, а други уметници. Он то тако уради да... ту трава више не ниче - објаснио је Неша, а потом се осврнуо и на Шобићеву одлуку да се повуче.
- Често смо се у Зеленици сретали. Терао сам га да сними албум. Али, он је после смрти своје сестре остао у неком свом свету. И ја то поштујем.