Наталијина рамонда, цвет о ком Teya Dora пева, има посебну симболику за Србију и српски народ. Препознатљиви цвет љубичастих латица опеван у стиховима поменуте песме представља симбол Дана примирја у Првом светском рату, који се обележава 11. новембра.
Дан примирја у Првом светском рату слави се као државни празник у нашој земљи од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији, од 2005. године.
Тог дана, 11. новембра је 1918. године у Француској је потписано примирје које је било на снази до коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године када је и формално окончан Први светски рат.
Наталијина рамонда је знак Дан примирја управо због вишеструке симболике. Наиме, амблем данашњег празника чини митови одликовања Албанске споменице са почетка 20. века односно зелено-црне трака која окружује љубичасти цвет, наталијину рамонду.
Фото: Википедија
Назива се и цвет феникс јер се зна да и када се осуши, уколико је залијете, може да оживи. Њено "поновно рађање" спаја се са чињеницом да је и наша земља успела да "стане на ноге" односно да оживи након борби у Првом светском рату.
Прочитајте још
Ипак, оно у чему многи греше јесте писање имена овог цвета. У Правопису српског језика, издање Матице српске из 2010. године наводи се следеће:
- Малим словом пишу се народна имена биљака и када се особеном персонификацијом или случајно подударају са властитим именима: рада, бела рада, лепа ката, драгољуб, турчин, латинка, циганка; адамова јабука, госпина коса, давидово зрно, исусова шака, христов венац, ђурђиц/ђурђица, ђурђево цвијеће.
Напомена: С обзиром на претходно правило, и наведене примере, нема разлога да се друкчије пише: трава светога петра, грожђе светога ивана, дивљи мед светога јована и слично - наводи се у Правопису Матице српске.
Дакле, на основу овога можемо закључити да се наталијина рамонда пише почетним малим словом, иако се подудара са властитим именом Наталија.
Фото: Принтскрин
На ово је пре неколико година сугерисала и позната српска лекторка Виолета Бабић која је на свом Фејсбук профилу, уочи прославе Дана примирја који се прославља 11. новембра упутила људе на грешке које често праве.
- Данас је празник, Дан примирја у Првом светском рату, а његов симбол је цвет наталијина рамонда. Тако углавном пише у нашим угледним и мање угледним новинама. Истина је да је празник, а није тачно да се цвет пише Наталијина рамонда. Тачно је пак да је цвету назив наталијина рамонда и да се пише малим почетним словом, баш као што пишемо и бела рада, лепа ката, драгољуб, адамова јабука, давидово зрно, христов венац, ђурђево цвеће и георгина. Запамтите, малим словом пишу се имена биљака и кад се подударају с властитим именима - написала је на свом Фејсбук профилу Виолета Бабић.
Иначе, овај цвет спада у угрожену врсту која расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића ратовала против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, шро је претхоидило ослобађању Србије у Првом светском рату.
Биолози кажу да наталијина рамонда потиче још из времена леденог доба, а рамонде су као врста познате још од 19. века када их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније, односно у Пиринејима.
Фото: Википедија
Према подацима Завода за заштиту природе Србије, наталијину рамонду је 1882. године у Јелашничкој клисури у близини Ниша открио је лекар и ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Због краја у којем је пронађен овај цвет, Петровић је желео да га назове "Нишка рамонда" али је одлучио да му додели име по краљици Наталији Обреновић.
Овај цвет је у нашој земљи заштићен законом као „строго заштићена врста“, чиме је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта.
Подсетимо, наталијина рамонда која се може наћи и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске, трећа је и последња откривена врста из рода рамонди, после „српске рамонде“ коју је на Ртњу нашао Јосиф Панчић и "рамонде мyцони", ендемске врсте која расте на Пиринејском полуострву.
БОНУС ВИДЕО:
