Нажалост, младу звезду су обележили скандали, па се после ријалитија "Фарма" повукао, а када се отац разболео био је у врло тешкој финансијској ситуацији. Он је описао како је изгледао тренутак када је све кренулу низ брдо:
- Дошао сам кући, а он је био у викендици. Жена ми је била узрујана и ја видим да нешто није у реду, ја њу питам где су отац и мајка и она ми каже да се враћају из викендице. Знам да им до куће треба 15-20 минута, имао сам неки предосећај, играло ми је у грудима и осећао сам да нешто није како треба. Жена нешто куња, али избегава разговор са мном, видим да се нешто дешава. Мени нешто не да мира и ја позовем оца, он је лик који увек има батерије на телефону и увек се јави, то је код њега тако, никада не затура телефон, увек је доступан. Ја њега зовем, а он се не јавља, видим ја нешто није добро. Назвао сам маму и она ми се јавља плачући и каже ми да брзо дођем јер тата није добро. Сео сам у ауто и дао пун гас до болнице, када сам дошао видео сам да није при себи, доживео је клиничку смрт, реанимацијом су га вратили у живот. Он је био у шок стању, није препознавао ни мене, ни никога, отекао му је језик, није могао да прича, а нисмо могли ни да га смиримо. Много тежак тренутак - започео је своју животну исповест певач.
Када се отац борио за живот, Семиру је само једна реченица била у глави:
Прочитајте још
- Само да га видим још једном живог. Када сам чуо да мама плаче, мислио сам да је умро, и само сам говорио ‘Боже само да га видим још једном живог’. Када су хтели да снимају скенер, имао је неуролошки проблем, нису могли да га смире, мене су тада избацили напоље јер сам дошао сав потресен. Сећам се када сам пришао и ухватио га за рамена и кажем му: ‘Тата, тата’. Они су ми рекли да га пустим, а ја сам им рекао да се склоне од мене. Рекао сам му: ‘Тата, ја сам, Семир’ и насмејао се, препознао ме и смирио се. Одвели су га на одељење, а лекари су рекли да га одведемо за Београд, али пошто је Београд далеко, а стање је критично, ми смо отишли у Крагујевац. Тамо се испоставимо да има тумор на мозгу. Имао је тешку врсту тумора.
Инсистирао је од медицинског особља да резултате сакрију од оца:
- Провели смо четири месеца у Београду, после још три у Крагујевцу, ја у то време нисам радио ништа. Повукао сам се од свирки и свега. После седам месеци смо се вратили кући у Нови Пазар, а оцу сам тек пре три године рекао од чега је боловао. Одрадили смо и зрачење и хемотерапију, лагали смо га колико смо могли, као хајде превентивно да урадимо, и све је то супер прошло. Доктор ми је рекао да му је остало још четири до седам месеци живота. После седам месеци он је био супер - прича Семир и открива да су у том тренутку остали без новца:
- Хвала Богу обоје су сада добро. То је та животна борба, ја млад и не знам како сутра, а у том тренутку имам 50 евра у кући, двоје мале деце, жену и маму и тату који су болесни. Никад дужа ноћ ми није била него та, размишљао сам како ћу даље, шта ћу. Тата више не може да ми помогне, преко ноћи сам морао да постанем човек. Сећам се да је био уторак и зове ме колега да пита да ли сам слободан сутра да радимо свадбу. Никада му то нећу заборавити, то је за мене било као да ми је неко дао богатство. Ту сам почео да радим, то је тај горки динар. После сам имао бендове, био шеф бендова, али за оца је био превелики трошак.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
