Жуеј сви зову Ели, те јој, како каже њена мајка, то дође име у Србији. Њени родитељи, мајка Хонг Ђен (Мелани) и отац Хуа Ђин Џу, у Осечини држе продавницу и задовољни су животом у нашој земљи.
- Седам година живимо у Србији, дошли смо из Џеђанга. Једно време смо живели у Пожаревцу, а онда смо се доселили у Осечину. Ћерка Ели је имала четири године када смо дошли овде, сада има 11 година, а у септембру креће у шести разред. Кад смо тек дошли, било је чудних погледа, али овде у Осечини је много боље - прича нам Елина мајка Мелани.
Прочитајте још
Ели каже да воли Србију.
- Од првог разреда играм фолклор. Док сам ишла у предшколско, у учионици поред су деца играла и мени се то допало. Рекла сам мами и тати. Играмо доста кореографија, а мени се највише допадају игре из Лесковца. Путовала сам са фолклором, била сам у Босни, Врњачкој Бањи, Бањи Ковиљачи, на Копаонику... - набраја ова весела девојчица.
Додаје да тренира одбојку три године, али и да пева у школском хору.
- Лепо ми је, деца су ме лепо прихватила, немам никаквих проблема. Није ми тешко да учим на српском, говорим српски и кинески језик, а учим енглески и француски - хвали се Ели.
На питање шта највише воли да једе, одговара:
- Волим ћевапе, кобасице, купус, а сланину обожавам!
(Курир)
