Православна црква и верници сутра обележавају Месне покладе, последњи дан пред Васкршњи пост када је дозвољено јести месо.
Месне покладе увек су у недељу, и то у другој седмици пред Велики пост, која се назива Месопусна недеља. За њом долази Сиропусна недеља, у којој обавезно треба јести бели мрс (млечни производи), а која се у недељу завршава Белим покладама, последњим даном мрса пред строги Васкршњи пост.
Обичаји везани за месне покладе у нашој земљи разликују се од места до места.
У Поповом пољу називају се и Мале покладе и кад оне прођу, Поповчани запосте и тада се не једе месо до Васкрса. У Херцеговини се у вечерима поклада сакупљају пријатељи, рођаци и комшије и забављају уз шалу и разне играрије, а кад почне да пада мрак, пале велику ватру и седе до поноћи.
За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашни суседи и пријатељи, да се и они добро омрсе у заједничком обедовању.
Прочитајте још
У већини крајева, у току дана или вечери, млади воде главну реч - збијају шале или одлазе на нека позната места у околини где се забављају. Разноразне игре под маскама, такозване мачкаре, изводиле су се у околини Билећа и Гацка. Маскирани младићи и девојке у Поповом пољу иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и због тога добијају разне ситне поклоне у виду јела и пића, које после заједно поједу и попију.
Озбиљнији мушкарци, домаћини и старији људи, седе окупљени код једног домаћина и часте се до поноћи.
Покладе се обележавају пред сваки велики пост - Божићни, Васкршњи, Петровски и Великоспојински.
(Стил Курир)
БОНУС ВИДЕО:
